Day: October 20, 2013

Svitanje

Bane i Laza su stigli kući posle jednomesečnog boravka u Engleskoj. Ja, k’o na iglama sedim i buljim u telefon, sve čekajući da me neko od njih pozove, pa da zajednički sumiramo utiske i pogledam šta su sa puta doneli. Naravno, mislim na ploče. Eh, nekada je i to slatko iščekivanje imalo smisla – kao da ideš na ljubavni sastanak, sav se treseš od uzbuđenja.

Šta da kažem, posle poziva, poleteo sam kao ptica. Nagađao sam šta su i koliko mogli da donesu, u mislima prelistavao njihove kolekcije tražeći rupe u njima koje su, sada, možda popunjene.

Stignem kod njih, izljubimo se kao što je to red i običaj, a ja sve pogledom nestrpljivo tražim gomilu. Bane je to primetio, pa mi reče:

– Pusti ploče, neće nigde da pobegnu. Gledali smo koncert Grateful Deada!

Tu se ja blago zabezeknem. Otkud oni na njihovom koncertu, nisu baš često dolazili u Evropu, slabo se to ovde slušalo…… Nastavite sa čitanjem >>

Utovar nedeljom, 20. oktobar

Šta je sledeće? Kristalne noći?
Posle vesti o onoj gadosti koja se desila kad je jedan zalutali aparatčik odlučio da lojalnost pruži onome ko ne treba da se pita o modernoj umetnosti, pa zatražio cenzuru jednog angažovanog umetničkog rada (koji je, uzgred budi rečeno, fenomenalan), javili su se razni da reaguju.

Prvo se bune protiv umetnika. Onda ih prozivaju. Posle ih privode. Pa ih ekplicitno hapse. Pa ih ubijaju. Već viđeno, Fagelju, jade ljudski. I zato nećemo dozvoliti to petparačko sranje koje prodajete kao brigu za obične ljude.

No, najluđi detalj je onaj o izostanku nekakve jebene procedure, zbog čega je taj Fajgelj, jeb’o ga ko ga postavio na to mesto, navodno sam, posle navodno neprospavane noći, odlučio da zahteva da se jedan rad skloni kako bi bili zaštićeni oni koji, fakat, na likovne izložbe ne dolaze:
Прекјуче се у Културном центру појавила изложба студената Академије, мимо процедуре, тако да нико није знао садржај до последњег тренутка. Један од радова је представљао фигуру распетог Исуса, ког већина грађана поштује као Бога.
Тражио сам мишљење о раду од свих ауторитета до којих сам стигао: аутора, професора, верника, обичних грађана. (…)
Одлука је била тешка, али одлучио сам да заштитим обичне људе, који у уметничком делу ипак виде и оно очигледно, ”Исуса који граби паре”. Одлучио сам да не дозволим ризик да већина грађана буде увређена и обесправљена и да још мора да плати за то. Јер та иста већина, која се изјашњава да верује у Исуса, је и главни извор финансија Културног центра.
Kakva demagogija, jebote. Pršti od demagogije.

Naravno, kompletna ekipa koja je spremila izložbu, jer ona je bila kolektivna, odlučila je da otkaže učešće, jer u uslovima kad jedan ljubitelj uštirkanog razmišljanja arbitrarnom odlukom krene da kroji kapu pod demagoškim izgovorom “zaštite običnih ljudi”, i još poručuje umetnicima kakvi treba da budu, nema govora o angažovanoj umetnosti.

I, ako smem da primetim, nema više slobode u svom osnovnom značenju.… Nastavite sa čitanjem >>