Veća fotografija je ovde. Ovaj pas se, zapravom nije osvežavao, nego je slepo izvršavao naredbe svog vlasnika dok je ovaj ponosito pokazivao kako ima pametnu životinju (eto, tako ti je to kad neko brka “pametno” i “poslušno”, ali ajde-de). Mnogo popodnevnog sunca, Cevuljaga namontirana, ulovio sam priliku sa malo veće udaljenosti. Prisetio sam se i jedne fotke koja je bila dovoljno spora da se višestruki okret glavom pretvorio u mrlju. Za nešto slično nisam bio pripravan, jer jedan petstoti deo sekunde je prebrz za takav rezultat. No, može to i ovako: ta ekspozicija se pokazala prikladnom za pljusak vode u besprekornom svetlu zlatnog sata na Palićkom jezeru, jednom od najfotogeničnijih mesta koja pohodim, trudeći se da tamo stignem bar par puta godišnje. Oni moji foto-incidenti sa automobilima oldtajmerima i životinjama u zoo-vrtu načinjeni su ranije istog dana. Eh, da mi je bilo ovakvo svetlo za fotkanje oldtajmera…