"Je l’ tako da je naš najlepši?"

Veća fotografija je ovde. Scena se, dakle, dešava u Banji Herkulani, 10. avgusta, za kada je najavljen Supermesec – pojava koja podrazumeva sinhronizaciju najveće blizine Meseca Zemlji i njegove potpune osvetljenosti na nebu, tj. punog Meseca. Spremim se ja tako za slikanje, znam i mesto na kom Mesec treba da se pojavi iza visokog brda, pa krenemo u šetnju. Aj’ da sačekamo pored groblja, tu nije gužva, mada dve bandere bacaju malo prejako svetlo, ali opet je manje od onog dole u gunguli turista… Nema Meseca, pa nema. Posle pola sata, odustanemo od čekanja i krenemo dole u grad. Posle nekog doba, najzad evo Meseca. Krenem da slikam… Ali šta se dešava: kako napravim deset koraka ka Mesecu, tako on opet “zađe” – ta litica nad Banjom Herkulanom zapravo nije previsoka, ali je vrlo blizu, pa deset koraka zaista pravi značajnu razliku u triangulaciji posmatrač-Mesec-greben brda. I tako sam na kraju potpuno upravljao tim “trouglom”, na sopstvenu radost istražujući kroz Cevuljagu ono što nikada pre nisam mogao.

I tako se ta foto-sesija pretvorila u seriju novih, mojim koracima izazvanih izlazaka Meseca. Kad sam bio najbliže brdu, već na pola puta do pansiona u kom smo odseli, ukapiram da tek sad imam odlične kadrove zahvaljujući drvetima na grebenu, na kosoj ravni. I tad uhvatim ovu fotku. Znao sam odmah: to je ta koju sam cele večeri lovio; desila se! A kad se desi ona prava fotka, nema smisla nastavljati: bolje neće biti. Tako i bi: evo, tek sinoć sam najzad pažljivo obradio celu sesiju (pre sam obradio samo izabrane komade) i sve posle ove fotke je završilo kod Manitua. Od preko 120 ekspozicija, završio sam obradu sa izabranih 28 scena plus dve varijacije kadriranja, od kojih je ovo jedna.

Sledećeg jutra, đavo me odneo, podlegnem Netu i zavirim na svoj profil na fejZbuku. Kad tamo, kurta i murta okačili svoje viđenje fotografije Supermeseca. Izuzev dve-tri fotke mojih iskusnih drugara, koji su odavno naučili kako se fotografiše Mesec (a to nisu radili mobilnim telefonom nego, gle čuda, fotoaparatom), nagledao sam se raznoraznih mrlja na nebu bez oblačka. Čak i većina uspešnih ekspozicija beše na golom nebu umesto pri horizontu, gde je inače jedino zanimljivo slikati Mesec. Ukapiram da je rezultat večernjeg projekta bolji od skoro svih drugih radova, u meni proradi galamdžija i okačim prvu verziju fotke (takođe u kvadratnom izrezu) na fejZbuk, sa pratećim tekstom koji vidite u ovom naslovu. Znao sam da se još treba pozabaviti detaljima u obradi – đavolski je teško zbog prirodno previsokog kontrasta – pa sam rešio da pustim fotku ovde jednom kad je obradim. To “jednom” ispade tek sinoć.

Evo i bonus-prikaza nekih kadrova Supermeseca na nebu Banje Herkulane.