Veća fotografija je ovde. Sinoć smo pohodili nastup Gibonnija u Novom Bečeju, u okviru manifestacije “Velikogospojinski dani”, gde revnosni Novobečejci već godinama uspešno dovode razne velike zvezde… Beše jedna oveća grupa mlađih ljudi koji izgleda sa su počeli da konvergiraju u velikim grupama – bili su prilično očigledni kao karakteristična ekipa u prilično velikoj masi – koja je provela više od dva sata snimajući koncert umesto da ga gleda, siroti. Bilo mi je fascinantno da pratim njihov trud, a usput sam se zapitao i šta rade sa tim snimcima. Zvuk sa smartfona je uobičajeno veoma krljav (malo ko ima dovoljno dobru spravu da eliminiše clipping), a slika je tako nestabilna da poželiš da povraćaš već posle dva minuta. Gledaju li oni to ponovo ili im taj snimak služi kao materijal “imam koncert za sve pare”? Vrag će ga znati; nikad nisam bio u prilici da razgovaram sa nekim ko snimi više od 10-15 sekundi koncerta (što mogu da razumem – više od toga ne). Pomalo mi je tužno kad pomislim kako ta deca najpre sebi (i drugima oko sebe!) upropaste praćenje koncerta, a onda dođu kući i dangube prisiljavajući sebe da prihvate te snimke kao nešto vrednog gledanja.
Nego, kad pomenuh zvezde… To su razna imena iz raznih oblasti muzičke zvezdastosti. Pretprošle godine smo gledali mađarsku grupu Omega na spektakularnom nastupu; sutradan smo napustili koncert Zdravka Čolića kada je počeo sa onim turbaljkama. Koji god da je bio razlog što smo propuštali Severinu, Lepu Brenu, razne Halide i ostale Samardžiće, biće da je bilo opravdano 
Tek, ovaj koncert je bio odličan, kako to Gibo ume i želi da radi – treći put sam ga gledao uživo i opet ću, bože zdravlja.