Veća fotografija je ovde. Šetnja sa Cevuljagom na fotoaparatu koji je na gotovs predstavlja zanimljivo iskustvo. Velike žižne daljine mi omogućuju da izvedem zanimljive scene, ako li samo uspem da ih primetim. Ova gospođa mi je došla na zicer. Kad sam škljocnuo, pa uspeo da vidim fotku na displeju tokom one dve sekunde što se prikazuje, mislio sam da je kompozicija štogod omašena i da ću to posle rešiti makazama postprodukcije. Vraga: baš se ovako pokazalo dobrim – ovo je ceo kadar. Ali fora je u tome što, iskreno, sad ne mogu da se prisetim o čemu sam mislio dok sam u tražilo pravio ovakav kadar. Verovatno nisam ni mislio, već instriktivno pritisnuo okidač. Svejedno: upamtiću ovu fotku kao dobar primer forsiranja negativnog prostora.