Subotu, 11. oktobar 2014. godine, naša mala družina provela je u Kikindi.
Sada već višegodišnju želju da dođemo i vidimo se sa Šefom Grbom spojili smo sa kikindskim Danima Ludaje. Proveli smo se sjajno, a uz sećanje na ovaj mali izlet ostavljamo za sobom mini foto-reportažu. Vremena nikada dovoljno, pa smo ostavili dovoljno stvari za novo viđenje. Hvala divnim domaćinima: Šefu Grbi, Šefici Jasni, Ani i Buletu!
Kikinda je nekih 130 kilometara udaljena od Beograda. Do nje se dolazi zrenjaninskim putem. Put je, kako kaže Mirko Alvirović, dobar i jedino tokom prolaska kroz Zrenjanin treba pratiti saobraćajne oznake pravca ka Kikindi. Neki od nas to nisu učinili, pa su umesto na putu ka Melencima završili u Jankovim Mostu. To se pokazalo kao korisno, jer smo eksperimentalno zaključili da su rode zaista ptice selice – nije bilo nijedne. Konačno smo stigli u Kikindu, susreli se sa domaćinom i krenuli u obilazak.
U dvorištu kikindskog muzeja nalazi se odlična kopija skeleta mamutice Kike. Saznali smo da je Kika rađala ne više od pet puta i da je imala respektabilnih sedamdesetak godina pre nego što se zaglavila u močvari. Loše po nju, odlično za nas!
Kikindski Dani Ludaje su ipak smotra takmičarskog karaktera, tako da su učesnici bili propisno obeleženi i izloženi na bini. Poznati profesionalizam banatskog povrća nije izostao: kandidati su celog dana stpljivo pozirali i čekali rezultate merenja i odluku žirija.
Naravno da nije važno pobediti, važno je imati smešnu frizuru, pokazati zube, urediti obrve i sve ostalo, jer je i revijalni deo Dana Ludaje prestižna manifestacija.
Gosti su pristigli iz svih krajeva sveta. Ovde vidimo grupu turista iz Sveta Mašte. Zadovoljstvo na njihovim licima garantuje uspeh događaja. Posebno pozdravljamo puževe i kornjače zobg njihove nove pobede nad nedostajućim zecom. Da li su Kefalo i Gurko utekli Gargamelu… saznaćemo dogodine.
Ovde sam ostao bez teksta. Razumem da nema vašara bez šećerlema, ali ovo je zaista monumentalno. Ako vredi terati, vredi i preterati. Pozdravljam ljude koji su sve ovo napravili… posebno zbog korišćenja štedljivih sijalica.
Luna park je obavezni deo ovakvih dogodovština. Ova šašava naprava očigledno može da posluži i u građevinarstvu. Ako već nije.
Vrata biblioteke su danas bila zaključana. Što je valjda i logično. Što je i logično… valjda. Logično je valjda što. Zapravo ništa od navedenog, ali turisti koji zakeraju nisu turisti nego zakerala. Ali mi jesmo zakerala… što samo znači da nismo neki turisti.
Moja omiljena scena. Dete, banka, struja, kružni tok, šašavo drvo, divna zgrada, agresivno drvo koje je napalo divnu zgradu, energetski efikasni biciklovi. I nebo. Ako biste mogli da sklonite jednu stvar, koja bi to stvar bila? Naravno… ali zašto baš banku? Mislite o tome.
U nastavku šetnje smo svratili do veštačkog jezera okruženog lepim prostorom koji su delom zauzeli neki lokalni hipici. Sa leva na desno: LaFayette (u punokrvnom negativu), Bukowski, Jeanne, Sheilla. Nađite posao, a ne pivo!
Tokom odmora su usledile fotografske konsultacije. Ognjen objašnjava našem domaćinu da je mreškanje vode kritično za uspeh Photoshopovog filtera Plastic Wrap.
Umorni ali puni utisaka, polako napuštamo Kikindu. Vidimo se pre sledeće godine! 
P.S. A pobednik je…
507 kilograma (!!!) Mašala domaćine, svaka ti ovako rađala!