I bought you tickets for the waterfalls
And you poured away all the change
Trained your bicycle to dance
Told it tales of window boxes and people with locks
While you filed away the time and lost the place in the river
Rekoh vam već pre dva dana: osim u vrlo malom broju slučajeva, od kojih je jedan baš juče Zoća obradio u priči o jednoj od najlepših pesama rock’n’rolla, male su šanse da ćete uspeti da proanalizirate značenja stihova u pesmama Jacka Brucea bez ključeva u obliku raznih hemijskih preparata šarene suštine. Zato ćemo danas pokušati nešto malo prostije.
Eksperiment je veoma jednostavan: samo se prepustite muzici ove pesme dva ili tri puta uzastopce. Ništa više.
Kao rezultat, ubeležite u pamćenje sviranje svakog instrumenta ponaosob; nije ih teško razaznati u ovoj prilično ogoljenoj produkciji. Sve to, dragi moji, što ste tako lako razaznali u toku slušanja ove pesme, prosti su elementi sviranja koje svaki instrumentu vičan muzičar može lako da nauči i ponovi. Međutim, trik je u tome što je neko morao da smisli sve to i upakuje da čuju svi ostali. A osim toga, postoji još nešto osim studijske produkcije, aranžmana i tačnog pevanja (mada su boja i kapacitet glasa osrednji). To nešto muzičari koji su dominantno reproduktivci ne mogu da prenesu i to je ono ključno što kreatore izdvaja od onih koji se diče time što znaju da pokažu “kako bi to odsvirao taj i taj gitarista”, pri čemu su nesposobni da pokažu kako bi oni sami to odsvirali.
Couldn’t do anything about the days
But I helped with some of the nights
You worked my blisters to the bone
Playing songs of tiny men and bridges in wine
While you led the time astray and lost your head in the rainbow
Reč je o magiji koju je uhvatio stvaralac, jer magija ove pesme nije u tonovima, u svirci, pevanju, aranžmanu… Magija je u sinergijskom efektu koji nastaje kada se ti materijalni elementi interpretacije utope u celinu kao ideja. Jack Bruce je imao tu moć. Nije bio jedini takav, naravno. Oni koji su to takođe uspevali preticali su kao velemajstori muzike.
Neka ovo bude poseban način da vam još jednom skrenemo pažnju na album Songs for a Tailor (1969). Ukoliko ste poštovalac popularne muzike i u njoj tražite nešto više od zabave ili ma kakve petparačke paradigme, to je album koji treba da se nađe u vašoj fonoteci, a svako preslušavanje treba da posluži kao podsetnik na to da su prave vrednosti u muzici isključivo trajne – zato što su vanvremenske.
Da je u celoj karijeri ostavio samo ovu ploču i ništa više, Jack Bruce bi opet bio slavljen kao heroj kakav je zaista bio.
You never saw anything glittering
But you had to melt it down
I made you rivers all run dry
Soaked them up with train timetables and carpets of lies
And I listened to your smile
And found my place in the morning