Godišnja doba

Pre par dana pročitao sam kratku agencijsku vest: U Atini je, u 69. godini, preminuo poznati grčki pevač Demis Rusos. Niko se u Evropi nije mnogo potresao na tu vest. Grci i Grčka su, i u vreme najvećih uspeha ovoga pevača, baš kao i danas, Evropi poslednja rupa na svirali.

Kao da Demis u toj istoj Evropi nije prodao preko šezdeset miliona nosača muzike.

Domaći političari se često pozivaju na “bratski narod Grčke”, a ja nikako nisam uspevao da nađem ništa blisko sa njima. Sem muzike. Kao klinac sam se navukao na grupu u kojoj je Rusos zablistao. Zvala se Aphrodite’s Child i, koliko se sećam, bila je prva grčka grupa koja je postigla internacionalni uspeh.

Krajem šezdesetih razbili su publiku serijom velikih hitova i bili veoma popularni i kod nas: Rain And Tears, End of the World, Valley of Sadness, Marie Jolie, It’s Five O’Clock su bile pesme koje su se često vrtele na radio stanicama, a i na žurkama. Toliku količinu patetike retko ko je u to vreme prosipao, ali nije smetalo. Muzika je bila odlična.

Kako je vreme prolazilo, meni je sve zanimljivije bilo da se malo udubim u ono što se dešavalo u pozadini moćnog Rusosovog glasa, koji je zavijao poput vuka, te da se pozabavim svim tim neuobičajenim aranžmanskim rešenjima. Tako sam otkrio Vangelisa; nije zgoreg da pročitate Komšijin tekst i podsetite se gradiva. Ukapirao sam da i oni voze na dva koloseka, baš kao i Korni grupa. Onom komercijalnom, koji donosi novac, i progresivnom, za svoju dušu.

Tu se sličnost ove dve grupe ne završava – obe su imale harizmatične klavijaturiste i vrhunske pevače koji su, posle raspada grupe, nastavili karijere pevajući najgore ljige (Zlatko Pejaković). A to već nije u sferi našeg interesovanja.

“Spring, Summer, Winter and Fall” (1970) je jedan od njihovih poslednjih hitova. Za razliku od prethodnih, pesma ima za to vreme čudnu tematiku. Danas bismo verovatno rekli da je – ekološka! Govori o lepoti smene godišnjih doba, očuvanju životne sredine i same planete na kojoj živimo. Publika očigledno nije marila za tekst, pa je u Italiji dospela do vrha top liste, a i u ostatku Evrope nije prošla loše.

Vangelis je kasnije postao klasa za sebe, a Rusos poprilično bogat komercijalan pevač. Priča se da je grdne pare potrošio kako bi uspeh ponovio u Americi. Verovao je da će na taj način otvoriti vrata i drugim muzičarima koji ne pevaju na engleskom. Nije uspeo.

– * –

Negde pročitah da nam uskoro u posetu dolazi Γιώργος Νταλάρας. Nije baš kalibar Rusosa kao pevača, ali je odličan autor i izvođač. Dobar povod da uskoro napišem nešto i o njemu.