i pajz derane ništa ti ja to ne verujem, ni u one gore ni u one dole, ko da tu i ima neke razlike, to je isti dućan samo jedan čuva prednji ulaz a drugi stražnji. ne verujem ni to što pišu, zajebi radnju, bato, pišu zato što dobiju kintu da popune prostor i da raja ima sučim da se razonođava, a ne za to da proveravaju jel sve to baš tako kako su napisali. ajde bre ko bi to sve proveravo, to ti ko ona stevka, samo prenosi sa kolena na drugo koleno i ič se ne sekira ako nešto i upadne između. il prevađaju na ono guglo, i ni ne gledaju jel to ima nekog smisla, samo da nečeg natrpaju da ne zvrji prazno.
to ti ko za onog mučenog gavrila, šo je iz principa gađo u onog kurajbera švapskog… pa ga mi učili iz čitanke kako je ovo ono borac vizijonar i šatigajaznam, i dok dlanom o dlan prođe sto godina on ispo gurav. il ono što kažu da je udar na novinare najgrđi civilski zločin, kad tuđi gađu njiove, a kad oni gađu tuđe onda je to na dobrobit svima. ajde. svašta pišu a ko veruje sam je kriv, jelda. ta ne veruju ni oni sami, nit ih briga.
e za to pušenje. ni u pušenje ne verujem. ajde bre, prvo su duvandžije onolike godine nalazile naučnike da nađu i objave kako je duvan dobar za ovo i ono, a posle sva bulumenta raznih država našla iste takve naučnike da dokažu da ima da crkneš od toga. pa ti veruj onda. da verujem trebalo bi da sam već saranjen bar trired, i da su me moji napravili i podigli kad su već bili pod ledinom. i da smo mi jedan sirot narod, sve sama siročad, kolko se kod nas čuri. a nije – eno mi ga ćale, malo se ofuco al ovako živ i zdrav kolko već može. a bio je stigao do četr pakla dnevno, pa batalio jer ga em koštalo em pazi jedna cigara bar tri minuta, puta osamdeset, odoše tri četr sata dnevno tek tako. sad ovo što ja zavijam to ume i po deset ako je malko vlažniji pa sporije gori, il ga nabijem. nego, gledao sam ja u te internete, to kolko je to kao štetno. i cvrc, i tamo svi prepisuju jedni od drugih, i na kraju ispadne da je samo jedan išao da baš broji koliko se ljudi razboljevadu od toga i to posle niko nije proveravao nego mu samo davali da napreduje, postao čak nekakav plemić, ma ludi englezi čim izmisliš nešto što može da se uvaljuje ostatku sveta a da državi donosi pare, odmah te dignu, ona baba s krunom ti metne onaj escajg na rame i sad si ti neko. šta nauka, proveravanje, bakrači. to ti je isto ko i sa tim novinama, pišu šta su plaćeni da pišu. jes ima ih i poštenih, eno jedan našao da su hrčki koji odrastaju u duvanskom dimu sad jal pametniji jal dugovečniji jal podgojeniji od onih sa čistog vazduha, bemliga koje beše, al’ jel mogo d’objavi negde, nije. ko onaj što je imao vodu na pluća pa išo u kamenicu da mu punktiru… ma ono bušnu ture slavinu pa ko iz bureta… od čega se on usro ko grlica al ajde nije red da pobegne zajebavaće ga celo selo, nego ej bre kamenica je u vinskom sremu, šmugne on u selo, nađe gde ima dobrog vina i obždere se ljudski da razveje strah, jelda, a posle sutra kad je trebalo da ga buše, pogleda doktor još jedared u ta pluća a ono suvo. pita doca jes ti pio, kagdanisam nego šta sam, e to, alkohol ti potrošio vodu. pa doktore šo vi bušite ljude šo ne prepišete dva kila vina i da nakrivite šešir. e brajkoviću, pa ko bi mi to objavio, i gde bi me premestili da samo probam da objavim…
i eto sve i da ima nečeg da valja oko tog duvana, ko bi to smeo da objavi, pa kroz odžak bi ga proterali, mašina je to, tera ne staje. eno oni, da opet ti englezi, šes puta su ih uvatili kako lažu oko tog loptastog podgrevanja, i opet vele da su oni svejedno u pravu, i pazi već su počeli da oporezuju taj ugljanik kako se već zvaše. kao drvljanik, samo za ugalj. e to.
a bio sam ja probao i da ostavim duvan, al’ nisam imao kome. nego ostavio negde onako, pa dogodine opet našao. a sa kilažom kako sam prošao, bolje da ćutim. čim sam ostavio, nabacio sam štogod i to brzo. zbacivanje je vala potrajalo. tjah.