Sa parkurdžijama iliti parkuratorima, da ne kažem parkurcima, družili smo se više puta. Ali, do sada nismo videli ovako nešto: parkur-dramaturgiju novog nivoa. Razvuci u HD preko celog ekrana (na raspolaganju je čak i 4k verzija) i gledaj pažljivo:
Što reče brat Toda: ovo je zanimljivije od svake brze vožnje automobilima. Ono jeste da sam kraj baš i nije za svačiji ukus, jer je štogod prenasilan, ali đavo gleda na sitn… ali đavo gleda na sve.
Još pri prvom gledanju sam se zapitao nešto što je očigledno ostavljeno samo najbrižnijima da se zapitaju: jebote, a ko je ovo i kako snimio? Ovi se džilitaju, a neko je morao sa njima da se džilita i pritom snima, očigledno koristeći vrlo skupu opremu. E, mislili su i na to; pri kraju snimka imate linak ka priči “iza zavese”. A evo je i ovde.
Kad go kledam parkuraše koji skaču po krovovima, pitam se kako li izdrže oni ispusti, cevi, stubovi…. koji verovatno nisu predviđeni da se na njih penje/kači/visi neki čovek od 80-tak kila.
Onaj link na kraju priloga vodi ka snimku “behind the sceenes” — što otkriva da dinamika tog trčanja baš i nije takva kakvu je vešta montaža predstavlja (veština, pak, ostaje neosporna). Uglavnom, tu može da se vidi kako momci pažljivo proveravaju koliko je površina za doskok na limeni krov čvrsta i klizava.
Što reče onaj kaskader (u reklami za backup uređaje u časopisu BYTE pre oko 25 godina): “I may be crazy, but I’m not stupid.” 😉