Neša, kada me pozove, voli da me pita: “Dečko, šta slušaš ovih dana?”. Ma koliko puta da sam čuo ovu njegovu rečenicu, uvek me nasmeje – nikako to “dečko” da izbaci iz nje mada je ponavlja decenijama. Valjda se više i ne gleda u ogledalo dok se brije, pa ne primećuje koliko smo se i on i ja ofucali.
“Jedno devojče, matorije i od nas samih…”
I nisam ga slagao.
Sve je počelo pre nekoliko meseci kada sam odgledao fantastični dokumentarac “20 feet from Stardrom” koji se bavi životima s druge strane pozornice – pratećim vokalima na koje malo ko obraća pažnju. Na stranu fenomenalni snimci sa nastupa koji ostavljaju bez daha – ono što osvaja je nonšalancija pevačica (Darlene Love, Judith Hill, Marry Clayton, Lisa Fischer…), bez kojih mnoge antologijske pesme ne bi bile to što jesu.
Ako već diskografske kompanije neće da se bave ovim vrsnim pevačicama, nađu se prijatelji kojima to nije mrsko.
Iza albuma Introducing Darlene Love (2015) stoji Steven Van Zandt koji je posao odradio s ljubavlju, gotovo fantastično. Izbor autora i pesama (Elvis Costello, Jimmy Webb, Barry Mann i Cynthia Weil, Linda Perry, Joan Jett, Bruce Springsteen) ne ostavlja mesta sumnji da se o svemu vodilo računa, a prvi singl, Costellova “Forbidden Nights“, specijalno je pisana za ovu priliku.
Van Zandt se mudro odlučio kako da to sve zajedno spakuje, pa celi album zvuči kao da Darlene peva uz pratnju Asbury Jukes umesto Southside Johnnyja – postavljen je moćni “zvučni zid” u najboljem maniru Phila Spectora, a Darlene se u toj mešavini gospela, soula, fanka & roka oseća kao riba u vodi i baš je briga za sve ostalo.
– * –
Zato me i ne čudi jedan od komentara Lise Fischer u pomenutom dokumentarcu:
Neko bi učinio bilo šta da se proslavi. Ja sam samo želela da pevam.