Sa grupom Santana sam se upoznao slušajući njihove snimke sa Woodstocka. Za mene je to bio važan događaj, jer je zvuk koji je dolazio sa snimka stalno pretio da će da me oduva – glavni baja je bio čistokrvni roker premazan latino ritmovima i nije se štedeo.
Zato nije ni čudo što su me prva tri studijska albuma opčinjavala na početku sedamdesetih.
Albumi Santana (1969), Abraxas (1970) i Santana III (1971) su bili triling kečeva sa kojima sam, početkom sedamdesetih, mogao da igram na sigurno – mogli su da se slušaju do iznemoglosti na ponoćnim sedeljkama. Uz njih si mogao da igraš, ali i da patiš.
Carlos Santana je posle njihovog objavljivanja imao druge planove. Umesto da snimi album Santana IV, odlučio je da zapliva neuporedivo komercijalnijim vodama i isporučio nam je Caravanserai (1972). Da ne bude zabune: i taj album je odličan, ali malo sladunjaviji od prethodna tri. Prvobitna postava grupe se rasturila, a Gregg Rolie i Neil Schon su osnovali Journey.
Već nekoliko godina, govorka se da je Santana rešio pod stare dane da okupi originalnu postavu grupe i da sa njom snimi novi album. To bi trebalo da bude Santana IV, onaj album koji su onih godina svi očekivali, ali koji nikada nije snimljen. Čak se zna i datum objavljivanja albuma: to je kraj aprila 2016.
Zaboravlja se samo jedna stvar: album Santana IV je već snimljen i objavljen.
Doduše, ne pod imenom matične grupe, već kao Аbraxas Pool (1997).
U čemu je, onda, zvrčka?
Pre dvadeset godina, Gregg Rolie i Neal Schon su došli na sličnu ideju, pa su sa ostatkom originalne postave (Mike Shrieve, José “Chepito” Areas, Alphonso Johnson i Mike Carabello) snimili ovaj album. I to bez Carlosa Santane!
Ne obraćajte pažnju na komentar albuma i lošu ocenu na portalu Allmusic.com, jer album je odličan. Štaviše, Carlosovo odsustvo se i ne oseća, a mnogo jasnije se čuje/shvata šta su Rolie i Schon značili za prvu postavu Santane.
Zato sa zebnjom očekujem najavljeni album Santana IV. Ne bih voleo da se pretvori u još jedno ubiranje para od verne, nostalgične publike.