Malo puta je neki lepi, prosti pedmičuljak zvučao tako dobro. Pokušajte da ostanete potpuno mirni i ravnodušni dok slušate ovu pesmu… Ne, nemojte: bila je to samo stilska figura. Uživajte.
Ne umemo da pravimo besprekornu muziku, ali umemo da prepoznamo kako ona nastaje, pa hajde makar da zapišemo recept za neke buduće generacije.
Dakle, kako se pravi besprekorna muzika?
Kreni da se baviš muzikom i ne dozvoli da te strpaju u kalup. Sarađuj sa toliko međusobno različitih muzičara dok ne sludiš čak i eminentne novinare u pokušaju da pronađu najmanji zajednički sadržalac između Solomona Burkea, Warrena Zevona, Tonyja Viscontija i Lucinde Williams.
Ostavi trag u pustinjskom pesku praveći muzički ortocentar između psihodelije, punka i countryja. Pre nego što novinari iz prethodnog pasusa pokušaju da se izvade u svom neznanju i okušaju se u klasifikaciji, reci im da se to ne zove desert rock i pobrini se da niko ko se u budućnosti bude tako kvalifikovao ne zvuči ni slično.
Komponuj radiofonične pesmičuljke kao da ne postoji sutra. Sviraj po zadimljenim klubovima po pedeset svojih i dvadeset tuđih numera svake večeri. Ako slučajno neke večeri u pivski brlog dođe više od trideset ljudi, sviraj samo svoju muziku dok ne pomisle da su to negde već čuli. Ako krenu da te traže, ne podiži nos, nego se samo preseli na ozbiljniju scenu: najzad zasviraj za 300-500 ljudi odjednom.
Ne zaboravi da ponekad udeneš neku bizarnu ideju u sledeću pesmu, čisto da održiš u neprekidnom stanju zbunjenosti onog Balkanca koji bezuspešno godinama pokušava da ukapira šta ti to, zapravo, radiš.
Dakako, nemoj da zaboraviš da se dobro zabavljaš. Kada te Daryl Hall pozove u goste, džentlmenski se odazovi i snimi sa njim nekoliko pesmičuljaka u verzijama za pamćenje, taman da bar jedna legne na Suštinu pasijansa.
I uvek ostani pravi dasa, onaj koji nonšalantno prelazi preko svakog pokušaja celog sveta da opiše kakav je to osećaj svirati, pevati i postojati kao Chuck Prophet.