Те седамдесете је Никола Нешковић често пуштао ово, па сам можда методом погрешног узорка дошао до закључка да је било страшно популарно. Оно, нисам га чуо много код других, или никако. Све ми се чини да се чуло у неком филму, али се не сећам ком.
Сетио сам се овог кад ми се само подметнуло – што би рекао Зоћа, седи и чекај да ти наиђе, рндалица је паметнија од тебе. И не само то, него сам ја мислио да знам ову ствар напамет.
Испоставило се да не знам. Не знам ни пола. Све ми се чинило да су те оргуље биле у предњем плану, и да се добро чула ритам секција и то је све. Не сећам се никаквог увода и ситне игранке у другом и трећем плану. Јер се на оном радију, “”Тесли” из педесетих, то није ни чуло.
И тако не да сам се подсетио ствари без које не бих могао да замислим ову шетњу кроз инструменталце које памтим, него сам је, у неку руку, први пут чуо (и успут спазио Џона Фогертија како чека да ови заврше па да изведе своје момке пред микрофон).
Ваљда је то зато што је ово идеална позадинска музика – бенд је радио искључиво овакве ствари, бар на основу тада ми доступног узорка (“Обесите их високо“, “Млади лук” и албум “Лонац за топљење”). Тешко задржава пажњу, одлута глава а ушима напросто прија. Преслушајте макар почетак од свега, мора да вам је познато од некуд.
Јер, то време чуда… напросто је невероватно, и данас незамисливо да бенд који нема певача, нема ниједну песму са рефреном, заређа три светска хита један за другим. Е, да, оргуљашки бенд, где гитариста ретко улети у први план, а о некаквом јуначком солирању ни речи.
О бенду немам појма, до малопре нисам знао ни како изгледају, ма ни колико их има.
Да ли се неко досад сетио у ком је филму ово било? Све чекам да ме лупи дежа ви или неки други Француз, а ништа. Сврби само.
Tema je korišćena u filmu Blues Brothers: ako se dobro sećam, tema je vožena nekoliko puta u filmu kao zvučna zavesa, a beše i sam početak koncerta u onom hotelu; no, ovo uzmi sa zrnom soli — film sma poslednji put gledao davno, a sad ga nemam na zicer.
Najzad, dvojica žičanih u Booker T. & The MG’s — gitarista Steve Cropper i basista Donald ‘Duck’ Dunn — takođe su članovi Blues Brothers Banda.
Onomad davno pre Youtubeta sam, bez uspeha, progonio “Soul Limbo”, instrumental koji je BBC godinama koristio za špicu prenosa kriketa : https://www.youtube.com/watch?v=67xXbTaQlKI. Imao sam ploču sa odabranim hitovima Bukera i drugara, no na njoj nije bilo ove numere. Osamdesetih je Engleskom kružila šala da se domaćim navijačima smesta sloši kada čuju ovu muziku, jer su ih u to doba kao volove u kupusu lemale skoro sve reprezentacije iz kolonijalnih zemalja, naročito ujedinjeni tim Kariba, odnosno West Indies.