Romantične drame ne spadaju u moj omiljeni filmski žanr. Al’ kada mi je gospođa rekla da su sve njene prijateljice odgledale “Dirty Dancing” i da je film fantastičan, meni je ostalo samo da kapituliram. Dok je ženski deo publike u bioskopskoj sali uzdisao za lepotanom Patrickom Swayzeom, ja sam se samo na trenutke uključivao i “pratio fabulu radnje”.
A ona je pravolinijska i predvidljiva.
U leto 1963. godine tinejdžerka Baby (Jennifer Grey) dolazi sa matorcima u neko letovalište. Tu upoznaje lepog i šarmantnog Johnnyja (Swayze) koji je učitelj plesa, zaljubljuje se u njega, itd… On je, na zgražavanje roditelja, uči “prljavom plesu”… Ne zaboravimo da kakav je tretman kod američkih puritanaca imao rani rock’n’roll krajem pedesetih i početkom šezdesetih.
Normalno, ženi sam odmah priznao da mi se film svideo, a častio sam je i soundtrackom koji se tih dana redovno puštao. I gle čuda, ispostavilo se da on uopšte nije loš. Tada sam prvi put čuo pesmu “Hey! Baby” koju je izvodio Bruce Channel.
Ovakvih, ranih rock’n’roll pesama ima koliko hoćeš, pa mi se slabo zadržavaju u ušima. Sve dok ih neko ne izvadi iz naftalina. Raul Malo je fini američki muzičar kubanskog porekla koji je poznat pre svega kao član The Mavericksa i supergrupe Lost Super Seven. U obe kombinacije, posredi je muzika koja ne poznaje granice – sviraju sve. Od tex-mexa, preko kantrija do rokabilija, sve to u modernim aranžmanima. Zapravo, to je muzika koja trenutno podiže raspoloženje i savršeno dobro funkcioniše u malim prostorima – u klubovima i kafanama. I, što je najlepše, na njihovim albumima može se naići na veliki broj pesama koje su, uglavnom, zaboravljene.
Poruka ovoga teksta je jasna – otvorite ‘ladno pivce, pustite Cevku da vas nesumično vodi po Maloovim nastupima i uživajte u njegovom baršunastom glasu i znalačkoj svirci. Sve dok vas žena ne odvuče u krevet… 