Dilema iz naslova nije aktuelna jer je i nema – sve ljubavne boljke vremenom prođu. Ova ubitačna verzija klasične pesme je samo dobar povod da prozborim koju o nečemu drugom.
Pustite najglasnije jer samo tako ima smisla. Da na pravi način čujete “Glas” u akciji.
Ako do sada niste slušali grupu Family onda, verovatno, nikada niste ni čuli za Rogera Chapmana. Ili jeste? Мožda ste zapamtili onaj karakteristični glas i vibrato u pevanju pesme “Shadow on the Wall” koja je bila hit za Mikea Oldfielda. Na žalost, većina publike će Chapmana samo po tome pamtiti, mada on zaslužuje mnogo više.
Grupa Family je rasformirana na vrhuncu slave, bez tenzija. Kreativni dvojac koji je napisao većinu pesama za matičnu grupu, Chapman i gitarista John “Charlie” Whitney, osnovali su novu grupu nazvanu po njima, koja će nešto kasnije postati Streetwalkers. Imali su ogroman potencijal, jer su izvodili neku mešavinu rocka i soula, ali su platili danak zbog okretanja publike punku i novom talasu.
U takvim okolnostima nije se moglo dalje i Chapman se preselio u Nemačku, koja ga je obožavala. Počeo je da snima solo albume, a redovno nastupanje na koncertima se podrazumevalo. Deo te koncertne magije se može čuti na ovom snimku, što nije ni čudno jer mu je prateća grupa, od milošte nazvana The Shortlist, bila sastavljena od probranih, iskusnih engleskih muzičara. Pomenuću samo trojicu: gitarista Geoff Whitehorn (tokom karijere je svirao sa Maggie Bell, Crawler, Bad Company, Procol Harum, Daltryjem i The Who), klavijaturista Tim Hinkley (njegova lista je još veća pa je pogledajte) i saksofonista Mell Collins, koji je obeležio neke od najznačajnijih albuma iz sedamdesetih.
Live in Hamburg (1979) је jedan od onih sjajnih albuma koji je savršeno uhvatio energiju koncertnih nastupa Chapmana i prateće grupe i dok ga slušaš osećaš se hipnotisanim. Kombinacija je autorskih pesma i klasika. Baš kako je to Grba dobro primetio: “Do kraja slušanja više ne znaš kako se zoveš”.
“Keep Forgettin’” je jedan od klasika soula nastao u čuvenoj radionici Leiber/Stoller koja je ovakve pesme sipala iz rukava. Čuo sam mnogo njenih verzija, uključujući i Bowieovu i Cockerovu, ali ni jedna nije ovako žestoka kao Chapmanova.
Kažem vam, “Glas” je neponovljiv.