Iza zidova sna

Koliko puta nam se desilo da odemo na koncert neke grupe, ugledamo zgodnu žensku negde u gomili, a ostatak večeri provedemo raspolućeni. Očima tražimo naš predmet žudnje, a ušima, kao, pratimo šta se dešava na pozornici. Na kraju svirke, ženska nestane u gomili, a kada te društvo priupita kako je bilo na koncertu, ni sam ne znaš šta da im kažeš.

Da li je neko od nas napisao pesmu o takvom iskustvu? Nije.

E, ima ko jeste.

Iako osnovani početkom osamdesetih, The Smithereens su bili sve ono što nije moderno – u njihovoj muzici nije bilo elektronskih bubnjeva i digitalnih klavijatura koje sve zvuče isto, već su se čvrsto držali gitara koje su, u najmanju ruku, zvučale arhaično. Njihov vođa i glavni autor pesama Pat DeNizio živeo je u nekom svom svetu. Bio je opsednut Mod pokretom iz šezdesetih, a inspiraciju je tražio u pesmama The Beatlesa i The Byrdsa, što je svakako za pohvalu.

Debi album The Smithereensa Especially for You (1986) bio je pravo iznenađenje nudeći pregršt odličnih pesama začinjenih zvukom zveckavih Rickenbacker gitara koje su me podsetile na radove u to vreme već etabliranih Elvisa Costella i Nicka Lowea, što je za pohvalu.

S obzirom na to da su The Smithereens Amerikanci, ono što je kod mene veliki plus, u njihovoj muzičkoj industriji je veliki minus, pa nije ni čudo što se njihovi singlovi skinuti sa ovog albuma, uključujući i “Behind the Wall of Sleep“, nisu vrteli na talasima velikih radio stanica. Njihova publika je bila i ostala ona što je vezana za koledže i manje stanice u unutrašnjosti.

No, grupa se nije predavala. Za sve protekle godine objavila je tuce mahom dobrih albuma, među kojima su i dva neobična na kojima sviraju Bitlse i rok operu Tommy grupe The Who.

Ako im je za utehu, na poslednjoj velikoj turneji bili su u paketu sa grupom Tom Petty and the Heartbreakers.

A to već nešto znači u muzičkom svetu.