Žanrovska odrednica pop music danas ima veoma široko značenje. Prvobitno se odnosila na “mekšu” alternativu rock & rollu, a vremenom je postala sinonim za popularnu muziku ma kom podžanru pripadala. Po pravilu, pop pesme imaju jednostavnu formu, melodija im je pamtljiva, a refreni zarazni i lako ulaze u uvo. Teme kojima se autori bave su obično opšte, a tekstovi, najčešće, služe da bi pevač imao šta da peva.
Iako je pop muzika američka izmišljotina, tokom šezdesetih Britanci su preuzeli primat u njoj i skinuli kajmak.
U Americi, koja ima bogato belačko i crnačko muzičko nasleđe, pop muzika je od sedamdesetih na ovamo uglavnom tavorila, uz nekoliko časnih izuzetaka koji su tvrdoglavo odbijali da se pokore aktuelnim muzičkim trendovima. Pri tome ne mislim na današnje đubre koje nam serviraju kao popularnu muziku, već na grupe/autore koji su po vokaciji bliži roku.
Grupu Sixpence None the Richer po prvi put sam čuo početkom 2000. godine. Njihova pesma “Kiss Me” je bila zarazna, lako se pamtila, a zveckave gitare su prizivale zvuk nekih prošlih, veselijih i kreativnijih vremena. Kako više volim snažne i čiste ženske vokale, pevanje Leigh Nash je bilo malo unjkavo za moj ukus, ali se dobro uklapalo u atmosferu same pesme koja je sva u žudnji žene koja očekuje da dobije poljubac od voljenog bića.
Bio je to dovoljan povod da bacim uvce i na njihov album Sixpence None the Richer (1997), sa kojeg inače potiče pesma “Kiss Me“. Ima na njemu još dobrih momenata, mada pola sadržaja može odmah da se zaboravi. Sa narednog albuma kao singl je objavljena obrada monumentalne pesme “Don’t Dream It’s Over” (Crowded House), a nekakav uspeh su zabeležili i sa singlicom na kojoj je “There She Goes” (The LA’s) i to bi bilo sve. Za 
ostatak njihovog opusa nisam više imao strpljenja.
Iako su njihovi albumi “dobro spakovani” i ugodni za slušanje, Sixpence None the Richer autorski nemaju nikakvu osobenost, pa se posle pažljivog slušanja stiče utisak da su njihove autorske pesme zapravo iskonstruisane, doduše vrlo precizno.
Zato su i ostali “čudo od jednog hita”.