Nikada mi nije bila jasna potreba za grandioznošću i nepotrebnim eksperimentisanjem kojom su bili opsednuti neki od najvećih talenata u rok muzici. Čini mi se da su Deep Purple bili prvi koji su zastranili na tom putu. Njihov Concerto for Group and Orchestra (1969) je, barem za mene, bio pravi fijasko – malo gudi Royal Philharmonic orchestra, malo grupa svira za sebe, ali nikako da se sastave zajedno i da to zazvuči kako treba.
Emerson, Lake & Palmer su, na vrhuncu popularnosti, vodili sa sobom mini orkestar i hor. Na čuveni koncert u Montrealu 1977. godine došlo je 78.000 ljudi, ali ih to nije izvadilo iz bule – na toj turneji bili su u minusu oko 3 miliona dolara.
Spooky Tooth su svoje eksperimentisanje uradili na još čudniji način.
Posle dva kvalitetna i uspešna albuma It’s All About (1968) / Spooky Two (1969), ova vrlo interesantna i autorski/izvođački kompetentna grupa je napravila tako radikalan zaokret da njihov album Ceremony (1969) i danas izaziva kontraverze. Malo im je bilo to što su u svojoj muzici uspeli da elegentno pomire bluz i progresivni rok – za snimanje ovog albuma angažovan je Pierre Henry, francuski kompozitor koji je poznat kao pionir konkretne muzike i elektronike. Uostalom, ništa neobično za to vreme, jer su prvi analogni sintisajzeri počeli da ulaze u modu.
Osećaj dok se sluša ovaj album je čudan. Spooky Tooth su spremili dobre pesme, pa sam se stalno trudio da u kakofoniji i atonalnosti koju im je Henry doneo razaznam detalje onoga šta sama grupa svira. “Prayer” je zaista molitva koju bih voleo da čujem i bez Henryjevih intervencija, a poslednja tri minuta ni danas mi nisu jasna čemu služe.
Posle snimanja ovog albuma, rezignirani Gary Wright je pričao kako je Henry imao dogovor sa izdavačkom kućom da to bude njegov album, a grupa da izigrava preteće muzičare na njemu. Zašto je objavljen pod imenom grupe, nikada nećemo saznati. Wrightu je cela priča bila smrdljiva i otišao je iz grupe (da bi se nešto kasnije vratio u nju).
Ostali su se prizvali pameti i uz pomoć članova Cockerovog The Grease Banda odmah posle toga snimili odličan album The Last Puff (1970).
Nikada više se nisu upuštali u eksperimente.