Kako nam mediji svakodnevno javljaju, nama je sve bolje. No, nikako da to “bolje” osetimo na sopstvenoj koži… I ako mislite da su tu u pitanju “srpska posla”, grdno se varate. U odnosu na to kako se živelo pre, recimo, četrdesetak godina bilo gde u svetu, danas većina populacije živi mnogo gore.
Razrešenje ovakvog stanja se ni ne nazire.
Socijalnom nejednakošću i pogrešnom distribucijom nacionalnog bogatstva u Americi kao temom se pozabavio John Cougar Mellencamp na svom možda najboljem albumu The Lonesome Jubilee (1987). Slavljen kao jedan od najuspešnijih rokera srednje struje u Americi, ovom prilikom je dublje zakoračio u njenu unutrašnjost, pa se promene osećaju na svakom koraku. Počevši od samog omota, na kojem je on predstavnik one uglancane Amerike, a iza njega neki sirotan, do kompletne zvučne slike prateće grupe da bi bila bliža onoj staroj, iskonskoj Americi koju obeležavaju i violina, bendžo, harmonika i puno akustičnih gitara. Normalno, uključivanje elemenata tradicionalnog folka i contryja se podrazumevalo.
Sve je jako dobro prošlo, a već sa uvodnom numerom “Paper in Fire” odmah ste načisto da je Mellencamp sazreo i kao autor. Njegovi stihovi su fino uhvatili duh radničke i seljačke Amerike, one koja se nalazi daleko od svetlosti Menhetna i Vašingtona, koja ima sasvim druge probleme koji se teško rešavaju uz veliki napor i svakodnevnu borbu za opstanak. Takvim ljudima ostaje samo da sanjaju o boljem životu koji se odvija negde drugde, sve dok se snovi ne rasprše “like paper in fire”.
Prateći promotivno video je fenomenalno urađen i odlično se uklapa u priču o siromaštvu. Istovremeno, ukazuje i na još jedan prisutan problem koji je jako izražen u saveznim državama na jugu – ma koliko nas uveravali da je rasna diskriminacija davno ukinuta, u stvarnom životu je i dalje prisutna. Ako pažljivo pogledate, svi statisti u spotu su crni.
Pesma “Paper in Fire” je bila veoma uspešna u Americi i Kanadi, pa verujem da je u tom trenutku Mellencamp iskreno mislio da je njom ipak nešto pokrenuo ili barem ukazao na probleme. Trideset godina kasnije svedoci smo da su se desile promene.
Na gore.