Љубитеље природе прво питам да ли воле блато. Јер они то већином замишљају као парк, подшишано, геноцидним методама уклоњене сувише биљке, а ако може и понека стаза да је поплочана и понека клупа да има где да се седне. У тзв. нетакнутој природи тога нема, стазе су тамо где се угазе. Где се угази ту трава не расте. Где трава не расте биће блато.
За гажење по блату треба техника, штогод различита од хода по сувом. Не газити ни петом ни прстима него целом површином; не одбацивати се о прсте него дизати ногу – све у свему, не појачавати притисак на било коју тачку (јер се онда лепи на ђон), нарочито не укосо, јер онда клизи па се љосне. Или да се родите као барска птица.
Ово је код комшије, он има и гуске и патке. Ово је њихова стаза.
Отприлике ово сам хтео да постигнем оном серијом из 1980, што ми је донекле и успело, колико се већ могло оном техником. У ствари могло се и онда свашта, ама је коштало папира да се све то испроба. Сад то пробање кошта мало врдања мишем, можда и да се сачека секунду-две да се то и прикаже ако се ради на килавијем рачунару.
Мало ме збуњују ови мехурићи, делује као права жабокречина у јендеку, а ово није ни три прста дубоко, стаза. Ваљда сва та органска хемија од гуана (етимолози да обрате пажњу на ту реч, делује ми познато). Бар се добро пресијава.
Један од мојих цимера је тврдио да нема добрих боја пре 20. априла, и за ондашњу технику је и био у праву. Ово је 12. април и боје су тек-тек. Блато је овде ионако скоро црно-бело, да не кажем једнобојно, осим што није баш. Наиђе ту којешта док не иструли како треба, али опет далеко од било каквог шарениша, само понеки тон. Час вуче у смеђе, час у плавкасто, а на овој фотци ми се привиђа чак и љубичасто, на мехурићима.
Ово је снимљено оном јапанском дугом цеви од целог килограма, која мало врљаво изоштрава кад се натакне на канона (не веровати оптичком тражилу, него оном екранчету, уз увећање). Можда то и није најбоља дуга цев на планети, али има тако чудан боке (у имперфекту, наравно, бокех) да ми још увек није јасно шта се ту догађа. Пошто 12. априла још није све озеленело, грање је голо, има гомила неоштрих линија у одраженој слици, и одакле сад њему неке бајаги оштре линије ту? Свашта.
И на крају, зашто код комшије? Зато што је код њега водостај на -15цм, а код мене на -3м или још дубље. А једнако смо далеко од реке и једва 200м један од другог. Не умем да објасним. Кад се ужелим блата, морам код њега.