Planet Earth is blue and there’s nothing I can do
Legenda kaže da je Dejvid Bouvi bio oduševljen filmom Stenlija Kjubrika Odiseja u svemiru 2001. Gledao ga je više puta i ta fasciniranost nam je donela pesmu Space Oddity, jedno od čudesa koja spada u domen kolektivnog sećanja naše vrste, kamen temeljac o kojem se ne raspravlja već koji služi kao odskočna daska za buduća pregnuća ljudskog roda. Danas je poseban dan, ovde na Suštini Pasijansa, pa stoga još jednom slušamo ovo čudesno delo.
Pomislite samo! Bouvi je 1969. godine, u to slavno vreme koje danas mitologizujemo na stotinu načina, ironisao da će se javnost pre svega interesovati za koji klub navijaju ljudi koje smo ćušnuli u pametnu limenu kantu koja, tako li je, zna kuda ide. U najboljem maniru stvarnosti koja nadmašuje umetnost baš u to vreme, vreme u kojem je svemirska trka generisala priličnu količinu histerije, spuštanje Nila Armstronga i Baza Oldrina na Mesec tokom prenosa na britanskoj državnoj televiziji muzički propraćeno upravo ovom slavnom pesmom, što je činjenica koja svetlom stihova
Your circuit’s dead, there’s something wrong
Can you hear me Major Tom?
obasjava stanje prosečne novinarske pameti ništa lošije od bilo koje naslovne stranice bilo kojih novina naše stvarnosti.
Konačno, naša stvarnost koja se zasniva na novcu i koja opstaje glancanjem bisera prošlosti koje nam podmeće pod nos, koristeći u tom procesu svaku slabost Homo Sapiensa koju je moguće iskoristiti. U punom maniru čuvenog serijala Live From Daryl’s House, pretvarajući se da je u pitanju spontani događaj za koji je dovoljno pojaviti se i sačekati uputstva dirigenta pa zapjevati kao Bouvi ili čak Bjork, kanadski hor Choir! Choir! Choir! je za sve ljubitelje Cevke ovog sveta, a povodom samo-Bouviju-očekivane-tranzicije-van-domena-ocenjivanja, pripremio horsko izvođenje ove pesme. Uprkos generisanju dodanog broja pregleda, što je kvaka 22 Cevke, pogledajte pažljivo priloženi link. Kamera koja slobodno ide od lica do lica, precizno birajući različite rase, frizure, uzraste je tu, baš kao i Bouvijeve memorabilije čije prepoznavanje čini gledaoca pametnijim. O bebama sa slušalicama da i ne govorim. More, o u-svemir-poslatom-i-Bouvija-svirajućem automobilu obesnog multimilijardera da i ne govorim. Ova monetizacija prošlosti neće stati, zbog čega nastavak legende, po kojem je za potrebe snimanja ove pesme, pored gudača, Bouvi angažovao četiri studijska muzičara koji su plaćeni sa po nešto više od devet funti, zvuči taman tako kako zvuči.
Pa ipak, Kjubrikova vizuelna i Bouvijeva audio lepota opstaju. A ovo stoga jer je planeta Zemlja plava i mi, srećom, ne možemo ništa da učinimo po tom pitanju. Ako opstanemo, spasićemo se. Ako potonemo, utopićemo sebe. U svakom slučaju, Zemlja će ostati plava.
* * *
A sada nešto sasvim drugačije. Poštovani prijatelji, tekst koji ste upravo pročitali je dvehiljadita Muzika za popodne na stranicama Suštine Pasijansa. Drugim rečima, na linku https://www.sustinapasijansa.info/tag/muzika-za-popodne/ možete naći dve hiljade tekstova o ljudskim pregnućima koje možemo ne voleti ali ne možemo ne poštovati. Ako ste pročitali svaki tekst i poslušali svaku pesmu koristeći deset minuta po prilogu, to znači da ste uložili dve nedelje života u nešto bolje. Svaka čast Zoranu Paunoviću i Draganu Grbiću, nosiocima ovog čudesnog poduhvata.
Ali to nije sve! Povodom ovog fantastičnog jubileja, naša mala družina je za vas pripremila Radio Pasijans. Svu muziku o kojoj smo pričali možete čuti otvaranjem sledećeg linka: http://pasijans.dnsd.info:8000/pasijans.m3u. U pitanju je uređena i blago proširena lista muzike koje se niko nikada neće stideti. Svakako, kao i sve ovakve stvari, naš mali radio ima ograničenje u mesečnom protoku, tako da ako ga nekada ne budete čuli pre svega sačekajte desetak minuta, možda smo restartovali računar, a možda ipak morate sačekati sledeći mesec.
I naravno da ne, dugme NEXT na audio plejeru nikada neće raditi. 🙂