Ako se vratim četrdeset i kusur godina unazad, moram da priznam da mi je mnogo toga oko glam rocka promaklo u vreme kada je bio aktuelan. Do guše sam bio vodama simfoničara, skidao solo deonice Emersona i Wakemana, pokušavao da vodim “pametne” razgovore o muzici i činio sve ono što klinci rade u uzrastu od 14-15 godina. Na glam rock sam gledao prezrivo, a kičerica i šljokice kojima su se predstavnici tog pokreta dičili išle su mi na živce sve dok nisam otkrio Bowiea…
Glamom sam počeo da se bavim tek sa otklonom od desetak godina, kada sam shvatio da u tom žanru ima itekako dobre muzike.
The Sweet su bili jedna od perjanica ovog žanra i nisam ih mogao izbeći i da sam hteo. Njihovi singlovi i albumi su redovno objavljivani i kod nas, a nisu se skidali sa talasa radio stanica. Beše to sa dobrim razlogom, jer su sipali pesme čiji refreni se lako pamte. A i svi ih znaju, pa nije baš bilo dobro da se pravim pametan jer su bili sastavni deo svih tadašnjih žurki – u to vreme devojke su bile daleko od toga da otkidaju na Neila Younga i slične. 🙂
I tako, godine su prolazile, The Sweet su od hitova iz dobro poznate hitmejkerske radionice Chapman/Chin evoluirali u nešto sasvim drugo, blisko hard rocku. Međutim, i dalje su bili u nemilosti recenzenata po ozbiljnim muzičkim časopisima, koji su ih i dalje tretirali kao neozbiljne. Tada su rešili da uzmu dizgine u svoje ruke.
Za album Give Us a Wink (1976) sami su napisali sve pesme, a snimili su ga u Musicland studijima u Minhenu (vlasništvo disko gurua Giorgia Morodera). Inženjer zvuka je bio Reinhold Mack, čije ime ćemo sretati i na albumima Electric Light Orchestra, grupe Queen i mnogih drugih. Uostalom, ako pažljivo slušate današnju numeru, primetićete nekoliko studijskih zvrčki koje su i Queen koristili.
“Action” je uvodna pesma, prethodno izdata kao maksi singl koji je najavljivao album. Priznajem da me je iznenadila u trenutku kada sam je iskopao na nekoj od kompilacija glam rocka. Do tog trenutka nikada nisam obratio pažnju na to šta The Sweet pevaju, a ovde je postojala priča. Tačnije, grupa je osula paljbu po novinarima koji se sprdaju sa njima kao pop zvezdama i samoj muzičkoj industriji koja ih sputava da rade ono što žele.
Everybody wants a piece of the action
Everybody needs a main attraction
I’ve got what everybody needs
Satisfaction guarantees
Frustracija The Sweet zbog industrije zabave je očigledna. Umesto očekivanih pop refrena na ovom snimku su ponudili žustru i čvršču svirku, a mnoge grupe koje će nešto kasnije svirati heavy metal navodiće ih kao jedan od važnijih uzora. “Action” su prepevali na nemački i objavili Scorpions, a našla se i na albumu Def Lepparda Retro Active (1993).
Polovina originalne postave The Sweet se odavno upokojila, a ostatak i dalje svira. Doduše, postoje dve verzije grupe, za evropsko i američko tržište. Ma šta mislili o njima, još uvek imaju svoju vernu publiku.