Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ovu fotku sam odavno planirao.
Ovo je samo jedan deo žica koje mi zaklanjaju pogled sa terase na ulici. Probao sam da ružnu scenu pretvorim u zanimljiv likovni rad. Izrez je kvadratni, scena spuštena u crno-belu, primenjeno udvojeno bojenje (split toning), postavljeno jako zrno.
Možda sam i uspeo.
Projekat o kome nisam znao do večeras, kad je stigao novi prilog na blog koji odnedavno pratim.
Projekat “60 Seconds in the Life of…” je zamišljen kao prosti eksperiment: autor ponekad snima kratke klipove u trajanju od približno 60 sekundi i koji predstavljaju proste studije kretanja. U suštini, to su kadrovi sa nepokretnom kamerom u kojima postoji neko karakteristično kretanje. To je niz veš mašina u pogonu, lift, uključeni taksimetar, pogled na ulicu ili kroz prozor metroa… Jučerašnji klip je igra Sunčevih zrakova kroz prozor nadzemne trase gradskog metroa i predstavlja pravo malecko remek-delo najosnovnije moguće ideje o pokretnim slikama.
Ako baš hoćete: ove video-minijature su svojevrsna renesansa filma kao jezika. Poslednji objavljeni klip je 41. u nizu koji je započeo pre nešto više od pet godina. Na žalost, izgleda da nije sve potaman sa servisom za isporučivanje video materijala (to je Vimeo), pa se na matičnoj strani grupe priloga ne vide valjano svi klipovi. Svejedno: overite ono što je moguće.
Lična beleška: ovo me vraća skoro 35 godina u prošlost, u vreme kad sam bio osmomilimetarski filmadžija u osnovnoj školi. Jednom možda ispričam i tu priču…
(Via)
Jeste li čuli za tehniku tilt shift fotografije?
Reč je o fotografijama koje su kadrirane kao total (široki plan), ali tako da simulacijom ograničene dubinske oštrine na određenoj (već udaljenoj) tački posmatrač stekne utisak da gleda u nešto što je veoma blizu, kao da je reč o nekakvoj maketi, diorami, nečemu poput toga. U toku fotografisanja, to se može postići isključivo specijalnim objektivima u kojima se sočiva namerno izvode iz ose centralne simetrije. To su veoma skupe igračke, a to je relativno teška tehnika kadriranja i zbog toga su direktne tilt shift fotografije prilična retkost među profesionalcima. Nešto više o istoriji i tehnici ove vrste fotografisanja potražite na stranici Vikipedije.
Srećom, danas postoji i tehnika postprodukcije koja omogućuje isti efekat. Oprobao sam se u tome – i dobio jako zanimljive rezultate!
Ipak se zakuvalo. Lete izjave na sve strane. Međutim, čovek ne mora da bude bogzna koliki skeptik, pa da ostane hladan na sve izjave.
Uglavnom, posle gužve nastale zbog spornog plakata sa tekstom “Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i pali!“, tržišna inspekcija je zapretila krivičnom prijavom, objavljen je novi plakat sa tekstom “Završi Megatrend i vrati se u Srbiju“, a rektor/vlasnik tog univerziteta kaže kako je kampanja ispunila svoj cilj. Štaviše, nije propustio da nas usput obavesti kako je onu fotografiju Londona lično uslikao. Baš lepo, baš fino…
Taj cilj je, eto, bio oličen u estradnoj provokaciji na koju smo naseli, ispada tako. Mentalna higijena, pre svega! Naše misli su bile prljave, to je rešenje koje nam gospodin Jovanović plasira kao jedino ispravno.
Što se mene tiče, cilj je zaista postignut: u slučaju da moje dete poželi da studira na privatnom fakultetu, to neće biti Megatrend.
Ali, to je samo moje mišljenje, zasnovano na tvrdnji na kojoj ostajem: beše reč o naknadnoj pameti. Dozvoliću da mislite drugačije. Štaviše, dozvoliću vam da pokušate da me uverite da grešim. Preduslov je da znate koliko je 49+19. Šumenko to ne zna, mogao bih da se opkladim.
(Via)
…jer je odbio da je poljubi.
Helen Staudinger (92) nije mogla da se pomiri sa činjenicom da njen pedesettrogodišnji komšija nije želeo da je poljubi, pa je prema njemu ispalila četiri metka iz poluautomatskog pištolja. Srećom, promašila je.
(Via)
Ide vikend, pa je red da nađemo neku muzičku temu koja će nam se zalepiti za pamet kao muzička podloga. Evo predloga: Firth of Fifth, numera sa albuma Selling England by the Pound. Solo na gitari koji je proslavio Stevea Hacketta, jednog od meni omiljenih muzičara u svim kategorijama.
A onda da malo zabiberimo: sledi verzija sa prošlogodišnje Hackettove turneje. Ona, nažalost, nije imala mnogo veze sa onim što je on radio na Nišville festivalu letos sa grupom Djabe, gde smo uredno bili na prozivci (ali to je druga tema).
I za kraj, da se preslišamo. Ovaj solo je jedan od najlepših u progressive rocku kao žanru i zaslužuje pogled sa svih strana. Skraćeni aranžman odsviran uživo u Budimpešti 2004. godine, ništa manje uzbudljiv.
I to bi bilo to, zasad.
A sad imam predlog za vas: bio bi red da učinite sebi nešto dobro – da čujete ono što se na ovom youtube pingvin-zvuku ne može čuti. Potražite uslove da čujete originalnu studijsku verziju Firth of Fifth u hi-fi uslovima ili makar u pristojnoj psihoakustičnoj varijanti, po mogućnosti veoma glasno. Opustite se tokom tih devet i po minuta i dozvolite bas-pedalama da vam razvale glavu počev od 6:52.
Biće to doživljaj koji nećete zaboraviti.
Zapravo, ovo može i drugačije: isprobaću projekat “jedna na dan”, što je koncept koji preporučuju mnogi. Baš da pokušam.
Proleće dolazi. Ovo je jedan ugao scene koju vidim kroz svoj prozor.
Pratiću ovu scenu nekoliko puta mesečno sledećih godinu dana. Možda bude male promene ugla, drugačiji izrez ili neka druga sitna razlika, ali to je sasvim dobra scena za praćenje promena godišnjih doba.
Ovde je, izgleda, reč o naknadnoj pameti.
Ovih dana je osvanula vest koja je uzburkala duhove, najviše zahvaljujući praksi izazivanja senzacije kojoj mediji pribegavaju ne bi li usput pospešili svoju sopstvenu popularnost. Elem, pojavili su se plakati na kojima piše: “Šta ćeš ovde? Završi Megatrend i – pali!”, sa slikom zgrade parlamenta Ujedinjenog Kraljevstva. Evo i slike sa bilborda:
