Tag: kanada

Sprema se oluja

Najstariji muzički instrument je ljudski glas. A kada se tri glasa savršeno uklope i spoje, rezultat može samo da bude magija koja se retko sreće.

Ma koliko bio prilično dobro organizovan u svom delanju, sa sređivanjem muzičke arhive uvek imam problema. Iskustvo me je naučilo da taj posao treba odraditi svakih nekoliko meseci jer, ako se ne odreaguje na vreme, često se protegne i na par nedelja svakodnevnog čeprkanja. Iako je to zgodna prilika da se osveži pamćenje i ponovi gradivo, što u mojim godinama lekari i preporučuju kao vežbu protiv demencije, stvari se uvek otmu kontroli: uvek nabasam na nešto što odavno nisam propustio kroz uši. A onda, po principu spojenih sudova, završim ko zna gde…

Utešno je što se posle toga samo nervoziram zbog previše utrošenog vremena, ali sam makar uživao u muzici. Hot smile

Nastavite sa čitanjem… “Sprema se oluja”

Sve ono što nisam

Malo je falilo da na grupu The Grapes of Wrath, zbog sopstvenih predrasuda, uopšte ne obratim pažnju. A to bi mi bila velika greška.

Roman Johna Steinbecka “Plodovi gneva” (The Grapes od Wrath) jedna je od najmučnijih knjiga koje sam ikada pročitao. Nekada je, čini mi se, bio deo obavezne lektire u srednjim školama jer je slao ideološku poruku (“vidite deco šta kapitalizam radi dobrim i poštenim ljudima”). Steinbeck je davno (prvo izdanje je izašlo 1939. godine) fenomenalno anticipirao nevidljive sile koje upravljaju našim životima.

Otuda se i danas mnogi trude da se Steinback i njegove knjige što manje pominju, bez obzira na to da je 1962. godine dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Nastavite sa čitanjem… “Sve ono što nisam”

Vizantijski lagumi

Izgleda pomalo ludo, ali jedan od najboljih i najnagrađevanijih svirača “novog flamenca” je Kanađanin.

Piše mi prijateljica da je jutros imala dilemu “da l’ da prebaci nogu preko voljenog bića ili da se diže i pristavi ručak”. Sudeći po tonu ostatka poruke, dileme nije ni bilo jer je nastavila da cvrkuće, a ja sam odmah pomislio da njen macan ima pri ruci, poput mene, neki od albuma koje je snimio Jesse Cook. Na njima se nalazi instrumentalna muzika koja radi kao magnet za žene – Jesse u nju mudro ubaci sve ono što one vole: suptilne zvuke njegove akustične gitare, romantiku i egzotike, pa ih fantaziranje očas odvede na ona daleka mesta za kojima većina njih žudi.

Plavo, toplo more i beli pesak odjednom postanu lako dostižni. Island with a palm tree

Nastavite sa čitanjem… “Vizantijski lagumi”

Ruke na prozoru

Alt.country se pokazao kao žilav fah. Da li je to zbog širokog kapaciteta žanra ili će biti da je zbog nekih songwritera raskošnog talenta?…

Negde pred kraj osamdesetih, nekadašnje beogradske Omladinske novine (NON) objavile su zanimljiv umetak o novoj muzičkoj sceni koja se pojavljivala sa druge strane Atlantskog okeana. Autor umetka je bio Aleksandar Saša Žikić, podrazumevalo se da je napisan ozbiljno i kompetentno, a bukvalno sve grupe koje je pomenuo u njemu ostavile su značajan trag u muzičkoj istoriji.

Tada sam prvi put čuo za grupu Blue Rodeo.

Nastavite sa čitanjem… “Ruke na prozoru”

Sećanje na Akadiju

Neki ljudi bolje od nas razumeju svet oko sebe, naročito istorijske nepravde koje postoje i danas, mada su danas bolje prikrivene. To je tako zato što su tu nepravdu osetili na svojoj koži.

Istorijski podaci nam govore da je francuski istraživač Samuel de Champlain stigao do Kanade 1603. godine. Osnovao je prva stalna evropska naselja u Port Royalu i Quebecu, koja su postala sedišta Akadije i Kanade. Akadijci su zaposeli današnje kanadsko primorje i koloniji nije loše išlo. Krzna kao glavnog artikla za trgovinu je bilo u izobilju, a potražnja za njim je bila velika.

No, bilo je i drugih zainteresovanih za trgovinu kurentnom robom.

Nastavite sa čitanjem… “Sećanje na Akadiju”

Ko je, pobogu, ovaj čovek?

I’m slick as a dealer in a green eyeshade
Aces up his sleeve and he’s not afraid
The mayor and his uniformed monkeys have been well paid

Odavno se kanim da vam ukažem na čoveka koji nam nekako uvek prolazi ispod radara. Bruce Cockburn (čita se ‘Koburn’) je kanadski folk-rock virtuoz na gitari i spada u onu klasu muzičara za koje imam običaj da koristim frazu “zbunjuje me”. Da bih vam objasnio zašto tako mislim, moraću tu misao da razložim na proste činioce. Ali, da ne zaboravimo najvažnije: muziku.

Možda već slutite šta sam hteo da kažem, zar ne?

Nastavite sa čitanjem… “Ko je, pobogu, ovaj čovek?”

Svako ima pravo da se kreće i da bude kreten. I to na struju. U zemlji koja svojata Teslu kao svog.

Kako se trijumf duha pretvara u jad?

Vrlo lako: doselite se u Srbiju. Potom smislite neku sjajnu ideju i uložite svoje znanje, vreme i novac da je realizujete. Tek kada se pokaže da ste uspešni, nastupa pravi čas da budete kažnjeni za svoju samovolju. Pazi sad.

Dečko, ko ti je dozvolio da prelaziš kolima 100 km sa samo 14 dinara?

Nastavite sa čitanjem… “Svako ima pravo da se kreće i da bude kreten. I to na struju. U zemlji koja svojata Teslu kao svog.”