Tag: pauza

Raspus’!

Dragi naši,

Svi su se razišli, mi smo se isto razišli. Vidimo se u septembru, a možda i pre. A možda i u međuvremenu, ali nemojte okolo da pričate da smo vam to obećali, jer nismo.

Prekidamo vas zbog izvinjenja programa

U međuvremenu, pijte mnogo vode, popijte i poneko pivo ako ima gde pravog piva, jedite lubenice i breskve, oblačite laganu odeću od pamuka ili lana, držite se senke, dišite sporo ali duboko i mislite o svemu onome što vam je po volji da mislite.

Ako pročitate neku knjigu, neće vam pasti kruna s glave. A ako kome treba da padne kruna s glave, to je neka druga tema kojom se nećemo baviti sada i ovde.

Živi bili.

Једна од пре: дим

За програмере кажу да, кад демонстрирају шта су направили, углавном користе дим и огледала. Дакле, старе илузионистичке реквизите. Данас, за инат, без огледала.

Као и са паучином, фоткаџији је тешко да одоли сликовитом диму. Знам из прве руке да је једна игра, неке трке формулске, доживела ново издање кад су програмери успели да направе уверљив дим. Дакле, и ти што праве фотке без фоткалице не могу да му одоле.

Дим је некако лакше наћи, док још има пушача. Госпоја ме често грди што је више сликам са цигаретом него без (што можда и није тачно, али утисак је такав, па изађе на исто). Ево и овог пута.

није бели дим, само нам још такви фале

(велика)

Овде се канон баш показао – не само што је изоштрио где треба (на дим, а не на косу, дакле успео сам да га укротим да не изоштрава педагошки, од ближег ка даљем), него сам јако задовољан бојама.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: дим”

Biće. Strpljenja.

Hoćete.

(Via)

Da malo provetrimo…

I am not frightened of dying. Any time will do…

Ne, pobogu, nema ovde nikog sa suicidalnim razmišljanjima (osim ponekad, kad Šef podvikne zahtevajući da se požuri sa nekim pisanjem, ali to je tek onako, figurativno). Ideja je u tome da od života možemo, smemo i umemo da zatražimo i malo više. To podrazumeva nameru da pohađamo i neka druga mesta, nimalo virtuelna, već sasvim konkretna. Poželeli smo da usput skinemo sa sebe teret obaveze, jer obaveza je teška čak i kad se odnosi na nešto što volimo da radimo.

Elem, pauza: počev od ovog časa, pa tamo negde do iza pravoslavnog Božića, Suština pasijansa ulazi u režim pauze, a Sedam samuraja Skoja će se pojavljivati ovde možda, bez osobitog plana, što bi rekli – tek ako imamo šta da kažemo.

Srećna vam Nova, sve najbolje, dobar dan, laku noć, kako ste, dobro došli, živeli, odmah se vraćam, sredina napred, ft1p, gledaj šta ćeš, ko poklopa popu bob, na vr’ brda vrba mrda, ćao, sajonara, doviđenja i hvala na pažnji.