Ove sedmice predstavljamo fotografije Marije Pavkov – Doroty.
O svom bavljenju fotografijom Marija kaže:
Od kad znam za sebe uživam u lepom, ali ne samo kao konzument već i kao stvaralac, kroz poeziju, prozu, primenjenu umetnost i fotografiju, koja je poslednjih nekoliko godina najdominatnija.
Fotografiju sam zavolela kao mala, a počela da fotografišem, doduše veoma stidljivo, kao srednjoškolka tatinim Zenitom, a kasnije analognim Kodakom koji je uvek bio uz mene. Pojava digitalnih aparata bila je pravo otkriće, jer nije zahtevala izradu filmova, koja je meni kao studentu uvek bila stavka u budžetu.
Intenzivnije bavljenje fotografijom izazvo je dolazak na svet moje, sad već velike, devojčice. Želja da zabeležim taj predivni svet i radost života rezultovala je sve ozbiljnijim fotografisanjem. Usledilo je traženje, koje još uvek traje, jer fotografišem sve što me okružuje pejzaže, gradove, životinjski svet, mrtvu prirodu, pravoslavne običaje. Posebno mesto ipak zauzimaju portreti, naročito dečiji.
A evo i priče o nastanku današnje fotografije:
Početak januara ove godine u Kotoru i bilo je dosta neočekivanih prizora. Ujutru sam prvo izlazila ispred kuće sa aparatom, a posle sve ostalo. Jednog takvog jutra na jednoj strani zaliva bilo je vedro sa prelepim refleksijama planina i arhitekture u mirnoj vodi, a na drugoj magla i tek po neka ptica, grad koji se jedva nadzire i plava boja koja dominira. Oba snimka su ispala jako dobro, ali moj favorit je magla, naravno. Zašto, to je dobro pitanje. Šta nas to privlači u tim maglovitim prikazima, u predelima koji nestaju ili se nadziru, šta očekujemo da je tamo iza, ne znam. Znam samo da i fotografe i one koji vole da posmatraju fotografije ta mistika magle privlači kao magnet. Ja joj ne mogu odoleti.
Komentari su onemogućeni.