Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ask my baby what she wants to be
She’ll say a monkey swingin’ in a tree
Ask my baby what she’s thinkin’ of
She’ll say there’s nothing greater than love
Da li će se ikada išta promeniti? 
Neće, to svi znamo! Ja pričam jedno, ti čuješ i razumeš drugo – to je klasična šema stara kao i čovečanstvo. Koja funkcioniše u oba smera. Ovo da dame ne budu povređene. 
“Znate li šta mi najviše nedostaje?”, pitala je Katy, koja se već dve godine bori protiv najopakije bolesti. “Osećaj bezbrižnosti”, reče.
Dvadeset pacijenata obolelih od raka pozvano je u foto-studio. Zamoljeni su da žmure dok traje šminkanje. Postavljeni su pred poluprozirno ogledalo, a sa druge strane je čekao fotograf spreman da snimi trenutak kada ti ljudi najzad ugledaju sebe u ogledalu.
Fotografija može da bude važna. Najvažnija fotografija je ona koja ima misiju. I misija ima raznih. Najveće poštovanje zaslužuju one koje su zasnovane na ideji poboljšavanja života čoveka. Pa makar samo i na sekund.
Pokloniti jedan sekund bezbrižnosti nekome ko se možda već pomirio da nema više vremena: veličanstveno.
Budem li trčao dovoljno uporno, postići ću.
Ova kolekcija je zanimljiva, jer se delom sastoji od zaboravljenih snimaka koje sam spasao isključivo zahvaljujući činjenici da sam bio lenj da fotografišem tokom dužeg perioda. Bila bi šteta da je propalo.
Jeste, ja to tražim zrno dobrog u nečemu ne baš tako dobrom. Računam da to ponekad nije loše raditi. Popravlja raspoloženje. To jest, meni je popravilo. 
Pa, da zavirimo.
Nastavite sa čitanjem… “Sedam za sedmicu (3-154..160): 1-7. dec. 2013.”
