Letnje vrućine i ja nismo u ljubavi. Pa kada naiđe dan poput današnjeg, ja se preporodim. Nešto ispod trideset stepeni. Divota! 
I dok se vraćam u toplinu doma svoga posle uspešno okončanog posla, pevušim u sebi:
In the summertime when the weather is hot
You can stretch right up and touch the sky
When the weather’s fine…
Prisećam se kako je pesma “In the Summertime” bila veliki hit 1970. godine. Toliko veliki da su ga sva deca pevušila. U suštini, ovo je dečija pesma, jednostavnog teksta koji slavi letnju bezbrižnost.
Ray Dorset (Mungo Jerry), njen autor, njen nastanak je ovako objasnio:
Imao sam na umu mladalačku bezbrižnost i lepotu življenja. Mislio sam na one trenutke kada nabaciš prva kola, pokupiš ženske i vozikaš se okolo.
Interesantno, pesma nema refren!
I bez refrena, nije joj smetalo da se proda u milionskim tiražima i Dorseta obezbedi do kraja života.
Meni je ova pesma danas samo povod da napišem koju reč o ženi koja poslednjih godina pretenduje da bude jedan od mojih ličnih favorita. Do Judith Owen sam došao posredno, pre desetak godina, u vreme kada je pevala na projektu Richarda Thompsona 1000 Years of Popular Music. Malo istraživanja je učinilo da je evidentiram na još dva njegova albuma. Posle toga nisam imao nikakve dileme – dao sam se u potragu za njenim snimcima.
Ispostavilo se da ova nesumnjivo veoma inteligentna žena sve radi sa stilom i posebnim senzibilitetom. Njeni albumi su prefinjena kombinacija roka, folka i džeza. Nikada ne znaš kako će da te ošine u narednoj pesmi. Moj lični favorit je lenja, jazzy reinterpretacija legendarne “Smoke on the Water“.
Tokom proleća, krenule su najave za njen novi album, Ebb & Flow (2014). Šture informacije govore da je na njemu prati ubitačni trio muzičkih ajkula savršene reputacije: Leland Sklar, Russ Kunkel & Waddy Wachtel. Dovoljno da me zasvrbe uši. Još samo da stigne do mene…
Biće to savršen kraj za ovo leto.