Ovo je poslednji utovar pre raspusta koji na Suštini pasijansa počinje sutra i trajaće do… Eh. Kada bismo znali, rekli bismo vam sigurno.
Ne, nije to slučaj da su na letovanje otišli i političari i budale (i ostali pro-izvođači raznih vrsta budalastih radnji), jer nema pauze za budalaštine, nego mi želimo da se odmorimo od njih, pa onda pošteđujemo vas, na neko vreme, od nas. Ili što ono reče Branko Ćopić, za sva vremena, u naslovu priče koju nisu hteli da objave, pa je zbog toga skočio s mosta: znam ja nas, jebo ti nas.
Elem, ima to smisla, da napravimo pauzu. Da se malo razdvojimo, da vidimo koliko se zaista vol… Da vidimo koliko nam je svima zaista stalo do ovoga.
Zato ćemo vas ovog puta, kao uvod u period nazovi-spokoja, poštedeti i čitanja između redova. Od danas do daljeg, na Suštini pasijansa čitajte samo redove, ako vam je po volji. A ako vam neko prepreči red koji upravo čitate, a vi ga slobodno pomerite u stranu, gurnite u jarak ili pak šutnite u dupe: osim što ćete sebi tako osloboditi put, učinićete uslugu i tom nesrećniku.
A to, braćo draga, nije mala stvar. Štaviše.
U međuvremenu, ono drvo je srušeno. Moglo je drugačije, naravno, verovatno je i trebalo. Mada je to druga tema, ona koja se tiče činjenice da mi kao društvo nismo dovoljno civilizovani da izvedemo nadgradnju koja u sebi objedinjuje istoriju, kulturu, tradiciju, tehnologiju, finansije, pravnu regulativu, potrebu za razvojem infrastrukture… Da, negde drugde bi to bilo moguće izvesti. Ali u zemlji u kojoj predstavnici Vlade vazda izigravaju neshvaćene paćenike i mučenike, a izabrani predstavnik lokalne zajednice u istu rečenicu trpa to nesrećno drvo, investicije i vampire, te laže da je u poslednjoj dekadi jula noć u pet ujutru, to, nažalost, znači i da dijalog u višoj ravni još uvek nije moguć i još dugo neće biti.
Umesto naknadne pameti, postoji performans koji bi se mogao izvesti: da se negde u blizini tog mesta posadi šest stotina hrastova u znak sećanja na taj hrast. Osim odlične poruke i odlične hladovine, pride će korist od njih već kroz pet godina biti veća nego od tog jednog starog hrasta. A paganska mitomanija i prateća demagogija kako je tu sad posečena istorija i šta ti ja znam – uopšte nije bitna, jer metafizika koja se ugrađuje u živog stvora je unapred osuđena na propast, pošto nijedno drvo ne živi večno.
Više je za brigu to što tim demagozima iz vlasti na crtu izlaze dušebrižnici koji proklinju gradnju puta kao da je put nešto loše, pominju zatiranje semena i kunu na sve druge načine, poput uzrujanih babetina. Šta raditi sa takvima? Gde je rešenje za te galamdžije?
To napucavanje sa istorijom je baš ono što je najgore u celoj priči. Znate šta? Ponovićemo vam ono što smo vam na ovom mestu, jednom poodavno, već rekli. Bilo bi bolje za sve nas da smo onomad jeli prstima na univerzitetima, poput mnogih evropskih zemalja, nego što smo jeli zlatnom viljuškom po dvorovima, poput srpske vlastele. Jer u tom slučaju bi danas mnogo šta bilo drugačije, uključujući i ovu petparačku ujdurmu sa hrastom na trasi autoputa… I to pre pedeset godina, jer autoput bi još tada tuda prošao.
Na kraju, ne propustite priliku da ušićarite neki jefini poen svojim komentarom na nekoj društvenoj mreži. Nije baš da umete na mapi Srbije da pokažete gde se to drvo nalazilo, ali đavo gleda na sitnice. Važno je da pokažete da ste vi svesni, a oni nisu.
Nego… A kada ste vi poslednji put zasadili drvo?
Kasni večernji sat. Stoji pandur na uglu, kad vidi četvoricu Cigana kako nose kadu na ramenima.
– Hej! Stani! Šta je to? Gde nosite tu kadu? STOJ!
Ovi furaju i dalje, ni brže, ni sporije.
– STOJ KAD GOVORIM! STANITE!
Ovi i dalje bez zastajkivanja.
– STANI, PUCAĆU! STOJ, KAD GOVORIM!!!!
Nisu stali, pandur opali, pogodi jednog Cigana u nogu i ovaj posrne. Tog časa, iz kade izviri jedan skinhead i povika:
– Ej brate, jebote, koji ti je moj? Š’a mi bušiš gume?
Reče jedan na fejZbuku:
Kao u vicu: sastali se Amer, Škot, Rus, Irac, Poljak, Švabo i Srbin pa glumili u vesternu.
A onda jedan odgovara:
Pa to je normalno. Evo ti u Higlanderu: Francuz glumi Škota, Škot glumi Španca, a Amer Rusa. To mora da upali…
(via FB)
Nego, da vas pitamo: da li znate ko je Steve Lichman? Ne, ne lupajte glavu: ako ne znate odmah, onda sigurno ne znate uopšte. Reč je o najluđem strip-junaku kojeg smo sreli u poslednjih, uh, mnogo godina. Overite ovde, a na ovoj stranici pogledajte uzorak: Steve je ovaj sa krunom na glavi.
Sede Ciga i njegova Ruža u sobi, gledaju u belo, dosađuju se. TV je odavno crkao, neko zdipio radio, nema nikakve zabave… Jednog časa, reče Ciga:
– A, b’e Ružo, dosadan ovaj život, dete mu ‘ebem! Pa sam nešto mislio, gled’o sam ja to na španske serije, napraviš skandal, pa odma’ zanimljivo. Pazi ovako: sad kao odem ja preko kod komšinice Mare, pa se spetljam sa njom, pa onda ti uletiš i ufatiš nas na gomilu, pa onda eto skandal i o’ma’ zanimljivo!
– Čekaj, bre Miko, stani malo. Ajde bre JA da se spetljam sa komšijom Jocom, pa ondak ti ufatiš nas na gomilu, pa onda pravimo skandal. Može i tako… Ja bi’ tako!
– Ej, Ružo, pa ti uopšte ne razlikuješ skandal od batina!
Delimo evropske vrednosti! Evo, i zmije su već počele da nose kacige po putu.
A to što smo sad u letnjoj šemi nikako ne treba da znači da smo mozak ostavili negde drugde, niti da treba da prestanemo da preispitujemo svoje znanje. Dobro de, leto je, vrućine, muka živa jer si gladan a od omorine ne možeš da jedeš… Pa dobro, kako bi bilo onda da barem malo ponovimo gradivo? A, pa to je već bolji predlog, zar ne? Evo predloga letnje video-lektire za vas (ne nadamo se da ćete želeti da koristite onu papirnu). Dajemo vam mesec dana fore da savladate sledeća tri sata kvalitetnog naučnog programa koji je snimio naš stari znanac.
…Posle nekog vremena, usred posla, Cigi se nešto učini čudno, pa pita:
– A, b’e Ružo, da t’ pitam nešto, mnogo mi neobično: a zašto ti tako grčiš prste na nogama u ritmu kako te karam?
– E, pa Miko, mog’o si bar hulahopke da mi skineš!
Danas, bez ikakvog specijalnog razloga, a kao da je tome potreban ikakav razlog, slušamo Jimmyja Pagea koji priča kako je napravio “Stairway to Heaven“.
A onda, iznenada i bez najave, slušamo i ceo koncert Led Zeppelina iz 2007.
Treba da slušate Led Zeppelin. Što bi ono rekao ŽS, to je dobro za vas.
Kad god naiđete na neko glupo ili neugodno pravilo, ćuj pravilo, neko nešto naredio – razmislite čemu ono služi. Šta se htelo postići. Za početak, prebrojte navike koje ste stekli jer vaš provaj… provid… dobavljač uslu… operater mobilne telefonije tako naplaćuje. Ili kako su vas udresirali da se ponašate oko letenja.
Slušajte, leto je opasan period za sve one sklone misaonom meandrčenju. Ne dozvolite da se istorija ponavlja previše puta. Dvaput je dovoljno, pobogu.
Ovaj je sve pobrkao. Pa zbog svoje devojke je i završio kako je završio.
I tako, bez nekog posebnog razloga… Mada, sve se na kraju desi sa razlogom.
Prijatan ručak vam želimo.