Day: August 28, 2011

Ponovo radi džuboks! Ponovo radi džuboks!…

Lagan dan, opuštencija prvi put posle ko zna koliko vremena, čak i dremka na Suštini pasijansa. Vreme je za malo muzike, a?

U potpuno opuštenom maniru, rad sam da podelim sa vama nekoliko numera. Jedino im je zajedničko to što su do mene došle kao preporuke prijatelja u čiji muzički sud verujem, čak i ako nam se ukusi ne slažu u potpunosti.

Prva numera je neverovatna živo odsvirana krljačina kakvu odavno nisam čuo: kanadski acid-folk grupa Lee Harvey Osmond je ekipa vredna pažnje. Ako volite ovakvu muziku, predlažem da malo pročačkate fonografije članova grupe; mogli biste se veoma iznenaditi. Preporuka starog lisca, Žikice Simića, putem fejsbuka.

 

Auh!…

Nastavite sa čitanjem… “Ponovo radi džuboks! Ponovo radi džuboks!…”

Astronomski sat u Pragu

Jedan od tri najstarija astronomska sata, a jedini od ta tri koji još uvek radi, prošle godine je proslavio 600. rođendan…

Ako ste bili u Pragu, a niste videli astronomski sat na tornju na sred Staromjestskih namjesti, to je isto kao i da niste bili tamo. Nema veze, otići ćete ponovo i sledeći put obratiti pažnju.

Nego, uključite ovo u HD režimu, pustite preko celog ekrana i – uživajte.

Komentar je, kanda, izlišan.

Više o astronomskom satu u Pragu pročitajte ovde (sorry: samo engleski).

Fotografija dana, 27. avgust 2011

Ova fotka je sasvim slučajno na istom tragu objekta kao i prethodna. A atmosfera ni približno ista.

Bili smo u poseti prijateljima, a oni imaju prelepo dvorište u kome je noćno osvetljenje izvedeno baš kako valja. U kombinaciji sa čestitom količinom zelenila na sve strane, utisak je izuzetan. Pravo mesto da iskušam noćno fotkanje iz ruke.

Fotografija dana za 27. avgust 2011.

Da bih mogao da izvedem fotku koju vam prikazujem ovog puta, bilo je neophodno da uključim spot metering, tj. merenje svetla unutar jedne tačke koja ne pokriva više od 5% slike; ostalo se ignoriše. Trik je bio u tome što kad sam merio direktno u sijalicu, ostatak fotke je bio potpuno crn; valjalo je da nađem neku “meku” tačku koja pokriva delom svetlo, a delom pozadinu – i tad sam dobio ukupni osvetljaj koji je bio primeren sceni.

Na rezultujućim fotkama koje su uspele, malo od najsvetlijeg dela je bilo pregorelo, što sam lako ispravio u Lightroomu; a najtamniji delovi su lako izvučeni blagim dodatkom svetla. U ovom pogledu, Lightroom toliko lakše rešava probleme u odnosu na Photoshop da je van diskusije kako treba raditi da bi se problem rešio za kratko vreme.

Najzad, istrpeo bih i pretekle (u kontekstu moje opreme – nezaobilazne) omaške, jer atmosfera je ipak pogođena iz prve. A s obzirom na to da sam do kraja uspešno rešio ukupno svetlo, što i jeste bio ključ scene, to proglašavam: mišn akomplišd! Hot smile