Dragi moji, ovo je možda poslednja redovno objavljena fotka na Suštini pasijansa dok ne dođe septembar.
Odoh ja na putešestvije, ostaću na putu petnaest dana, kad se vratim neću biti redovan na blogu bar nedelju dana, a ritam na koji ste navikli biće opet uspostavljen tek u septembru.
Ali, neću prekinuti tradiciju: fotografisaću i biraću fotku dana svakodnevno. Netbook je opremljen čak i neprimereno jakim sopstverom koji će služiti za to. A kad ću objaviti fotke? Otkud znam. Kad bude neta, kad mi bude po volji da drndam računar i pride nađem za shodno da radim baš to.
A prva avgustovska: dva stara prijatelja. Zapravo, jedan još nije napunio ni godinu, a već je starmali, ćutolog, dobrica i pažljivi posmatrač. Oglasi se tek kad ima nešto da kaže, što je retkost za populaciju. Može biti, to je zbog panevropskog porekla i dobrog vaspitanja, što je još ređa pojava.
Uglavnom, Robert, Robert i Robertova mama Ineta, Robertova slatka ženica, bili su nam u poseti. Nisam odoleo, štriknuo sam par fotki. Vrlo indiskretno, delim jednu sa vama.
Morao sam malo da zatamnim pozadinu, da je usput zamutim i jošte da se pobrinem da vinjetiranje pomogne da imam malo prirodniji gradijent. Lice Roberta juniora je došlo do izražaja, kao što valja da bude, što je ispalo kao valjana posledica takve obrade. Baš mi je po volji, iako je očigledno da sam standrljao fotku za pet minuta. Mogao sam to da ispravim i izvedem precizno; nisam želeo to da učinim. Po volji mi je ovo malo utiska sirovosti koji postoji u slici. Mišn akomplišd.
jednom rečju: fantastično