Prva poseta pijaci posle tri nedelje. Nikud bez fotoaparata!…
Trebalo mi je vremena da se naučim da uvek ponesem sokoćalo sa sobom na pijacu. nikad ne znaš šta će da osvane kao mogućnost za slikanje. Posebno su mi zabavne kombinacije boja, što uz malo sreće može da se pretvori u zanimljiv rad. Ne znajući hoću li imati priliku da izvedem tako nešto (a prepodne – dan je bio dug da smislim nešto drugo ako ne uspem), krenuo sam da lovim scenu koja sobom nosi neku ekstravagancu boja.
I našao sam:
Ne znam kako vama ovo izgleda, ali ja osećam ljuto u očima dok gledam u crveni detalj. Šteta što sam imao kilave uslove za fotkanje: od jakog kosog sunca ništa nisam video na aparatu dok sam radio, pa sam radio vrlo napamet. Zato nisam na vreme uočio prazan prostor na kome sad vidite taj list. Da sam primetio, pomerio bih neku papričicu na to mesto. Prodavci su uobičajeno druželjubivi u takvim slučajevima; valjda misle da im reklamiram robu, šta li. Uglavnom, i pored tog propusta, mišn je svakako akomplišd.