Fotografija dana, 29. avgust 2011

Postavljeni zadatak: ilustrovati momentalno raspoloženje u nekom prenesenom značenju.

Povremeno čitam neke blogove o fotografiji, a tamo ljudi koji se vasceli dan bave samo fotografijom raspravljaju o temama o kojima ja mogu samo da sanjam, jer uglavnom ne mogu da posvetim fotografiji više od jednog do dva sata na dan – a i to tek u doba dana kad sam već umoran.

Pre nekoliko dana, čitao sam o vežbi koju je jedan fotograf postavljao sebi kad god nije znao na šta da usmeri kreativni momenat: trebalo je da nađe nešto što opisuje njegovo trenutno stanje, razmišljanja ili, prosto, ideju koja se spontano vrzma po glavi.

Danas sam proveo četrnaest sati u stolici, sa tek dve ili tri kratke pauze: oduživao sam posao koji je čekao da se smilujem, doslovno, celog leta. Da se ne bih brukao uvodeći jedan sajt neažuran u novu sezonu, potrošio sam ponedeljak da uradim sve što se nakupilo od juna… I kad sam završio, setio sam se da imam još jedan takav posao, za koji će mi trebati barem stotinjak sati rada dok ga ne dovedem u željeno stanje. U času kad sam pomislio na to, pade mi na pamet jedna krilatica iz srpskog mitološkog rečnika (nadskup tzv. srpskog poslovnog rečnika, sadrži nekolko hiljada odrednica); neću je ponavljati ovde, nije prilično. U ruci sam držao grafitnu olovku i… Setim se prave ilustracije.

Nisam bio ni strpljiv ni voljan da motam atmosferu u samom snimku; to će biti posao za dogodine u ovo vreme; plan za sledeće leto je da napravim improvizovani studio. Umesto toga, potražio sam neki od Lightroom preseta koji bi mogao da pomogne dobijanju optimalne atmosfere. Jedan od njih, vrag će ga sada znati koji, izvukao je teksturu papira na videlo i to je bilo to. Onda sam poslao u večna lovišta sve boje osim narandžaste, još pride pojačao tu preostalu boju – i dobio tačno ono kako se osećam; isijavam vrućinu i slomljen sam. Mišn akomplišd.

Baš bih mogao malo da izađem iz kuće ovih dana… Ako stignem. Srećom, zahladilo je.