Kroz Mrku šumu. Vilenjaci zarobljavaju patuljke. Bilbo ih spasava u buradima.
Lica: Oin, Gloin, Bombur, Fili, Balin, Bilbo, Torin, Vilinkralj, ostali patuljci
(Patuljci u Mrkoj šumi; deluju vrlo poplašeno)
OIN: Gde je put? Jedva se vidi!
GLOIN: Kako je mračna ova šuma!
BOMBUR: Ja se bojim!
FILI: Ćuti!
BALIN: Strašno je! Da se vratimo?
BILBO (pravi se da je hrabar): Ma kakvi! Zar nismo pošli na zmaja?
TORIN: Tako je! Napred kroz šumu! Potražimo izlaz! Nema ničeg boljeg od traženja ako želite nešto naći!
(Šunjaju se ćutke. Nailaze na potok, prelaze ga. Bombur zamalo da upadne, ali ga spasavaju u poslednji čas)
GLOIN: Trapavko jedan, zamalo da upadneš u potok!
BALIN (privlači ga neko svetlo): Šta je to? Neko svetlo u šumi!
TORIN: Ne gledajte! To su vilenjaci! To su vilenjaci!
(Patuljci neposlušno skreću sa puta. Torin trči za njima. Bilbo ostaje sam.)
BILBO: Vratite se! Ne zaboravite šta je rekao Elrond! Ne napuštajte stazu!
(Patuljci upadaju u klopku vilenjaka. Dolazi Vilinkralj)
VILINKRALJ: Ima li ova družina skitnica vođu?
TORIN: Mi nismo skitnice, a ja sam vođa.
VILINKRALJ: Zašto uznemiravate moj narod?
TORIN: Nikoga mi ne uznemiravamo svojom voljom.
VILINKRALJ: Šta radite u šumi?
TORIN: Prolazimo.
VILINKRALJ: Niste tražili dozvolu da prođete kroz moje kraljevstvo, a to se kažnjava. Usput ste pravili i buku. Kuda idete? (svi ćute) Hoće li mi neko odgovoriti? (ćute)Dobro, poznajem ja patuljke. I ratovao sam protiv njih. Pustiću vas ako mi platite zlatom i draguljima… Dakle?… Razmislite. Imaćete vremena u tamnici.
(Vilinkralj odlazi. Patuljci u tamnici)
TORIN: Upamtite: nikako ne smete da kažete ništa što bi moglo da otkrije cilj našeg putovanja. Je li jasno?
BALIN: Jasno!
TORIN: Baline! Prenesi svima do kraja!
BALIN (šapuće sledećem): Prenesi dalje: niko ne sme da sazna za cilj našeg puta!
(Šapuću jedni drugima redom)
BALIN: Torine, šta se desilo sa Hobitom?
TORIN: Ne znam. Izgleda da ga nisu uhvatili. (okreće se na drugu stranu, naglo)Hej, šta je to?
BILBOV GLAS: Zar mislite da vas je vaš Obijač napustio?
PATULJCI (uglas): Bilbo!
BILBOV GLAS: E, pa niste napušteni!
TORIN: Gospodine Baginse, gde si?
BILBOV GLAS: Tik uz tebe, Torine Hrastoštite. Ili tačnije, uz tvoj kavez za ptice.
GLOIN: Nije vreme za takve šale!
BILBOV GLAS: (pravi se važan)Malo šale u teškim trenucima popravlja raspoloženje.
GLOIN: Meni bi popravilo raspoloženje da nas izbaviš odavde.
TORIN: Ima li kakve šanse?
BILBOV GLAS: Ima šanse. Tačnije, jedna jedina. Reka…
TORIN: Reka?
BILBOV GLAS: Odavde teče reka koja se uliva u jezero pored koga žive ljudi.
TORIN: Znam to mesto, to je blizu Samotne planine.
BILBOV GLAS: Vilenjaci se snabdevaju u tom gradu, a posle puste praznu burad niz reku do grada. Tamo ih ljudi opet napune.
TORIN: I šta si ti smislio?
BILBOV GLAS: Sakriću vas u burad, pa ćemo se izvući rekom.
BOMBUR: Ja neću u bure! Udaviću se!
GLOIN: Je li to sigurno?
BILBOV GLAS: Ne znam. To je jedina mogućnost.
TORIN: U burad, pa u reku!
(scena trpanja u burad, razne kratke upadice, sve se brzo dešava. Konačno, izlaze iz buradi, spašeni)
SVI: Ura! Spašeni smo! (graja)
TORIN: Tišina! Izgleda da je Gandalf ipak bio u pravu. Gospodin Bagins se pokazao kao izvrstan Obijač, a uz to nas je i spasao od Vilinkralja!
BILBO (skromno): Ma, nije to bilo ništa posebno…
TORIN: Gospodine Baginse, patuljci ne zaboravljaju ovakve usluge. U znak zahvalnosti, dajem ti reč da ću ti dozvoliti da sam izabereš svoj četrnaesti deo blaga!
BILBO (pomalo tužno): Eh, hvala… Ipak, nekako bih više voleo da sada pijem čaj i jedem kolačiće pored svog toplog kamina… Sav sam mokar, a nisam poneo maramicu…
Nastaviće se…