Da li ste znali da je termin “karneval u Veneciji” zapravo pleonazam? Ono u Veneciji je karneval, a sve ono na drugim mestima u svetu je nazvano po tom tradicionalnom događaju.
Istorija karnevala je vezana za Veneciju: to su poklade koje obeležavaju kraj zime. Počinju 40 dana pre Uskrsa i traju deset dana. A ime carneval je poteklo, najverovatnije, od latinskog carnem levare ili carnelevarium, što znači “bez mesa”, “odbaci meso”. To ima smisla u perspektivi početka Velikog posta, pogotovo po jednom od etnoloških tumačenja posta, koje povezuje uzdržavanje od hrane sa krajem zime i suočavanjem sa nedostatnim zalihama pre nego što dospe prva sledeća sezona sveže hrane.
Mada se zvanično smatra da je tradicija otpočela dosta kasnije (pogotovo zbog čuvenih umetnički obrađenih maski, koje se koriste tek od 15. veka), karneval je još u 12. veku zamišljen kao period “kontrolisanog ludila” kojim su vlasti kanalisale ponašanje podanika Mletačke države, tad već veoma jakog trgovačkog entiteta u Mediteranu i Evropi. Ideja karnevala je bila prilično plemenita: hodajući pod maskom i krijući svoj identitet kao legitimni izraz u toku perioda karnevala, svako je mogao da radi i kaže šta hoće, ne trpeći nikakve posledice koje bi inače trpeo ako bi narušio ograničenja svog staleža.
Bivajući pre svega političko sredstvo, karneval je menjao svoju fizionomiju i scenario tokom vekova; u periodima je bivao zabranjivan, pa je vraćan u nekim drugim oblicima, iskrivljavajući prvobitnu ideju “hleba i igara” koju su još stari Rimljani tako vešto primenjivali. Poslednji put zabranjen kada je na vlast stupila Musolinijeva vlada, karneval je opet vraćen na scenu 1979. godine, kada je grupa lokalnih entuzijasta odlučila da “opet poludi” onako kako je to bilo isprva i zamišljeno. Veoma brzo, karneval je postao predmet perfektne zarade, a danas je to “crveni datum” u svetskom kalendaru turizma.
Kakva je zarada posredi, neka vam predstavi podatak koji ne mogu da proverim, nego samo da prenesem iz prve ruke, od ćerke mog prijatelja koja je provela četiri godine studirajući primenjenu umetnost u Veneciji. Elem, one prelepe maske koštaju od 200 do 1000 evra po komadu, pa i više za cele kostime. Poslednjih dana karnevala, već tradicionalno vlada nestašica, mada ima zanatskih radnji koje cele godine ne rade ništa drugo nego prave te maske. Uz to, gradske vlasti Venecije nisu glupe, pa ne dozvoljavaju prodaju kineske plastike; nemam nikakav interes, ali hvala im na tome.
Ovogodišnji karneval je počeo danas; procenjuje se da će ga posetiti oko tri miliona turista, kao i prošle godine. Uzgred, po nekim izveštajima, a po rečima likova iz “Evropskog magazina“, Venecija je i dalje najaktivnija turistička tačka na mapi Evrope. Naša Ana je bila u Veneciji, a Jasna i ja još nismo. Šta to čekamo? Nemojte tako nešto da me pitate; da mogu, proveo bih sledećih deset godina na putovanjima, po petnaestak dana na svakom mestu do kog mi je stalo. I da, nije teško pogoditi: u Veneciju bismo najradije otišli u vreme karnevala.
Preporučujem nekoliko linkova:
- posetite matični sajt karnevala;
- pročitajte ponešto o istoriji maski na karnevalu;
- pretražite gugao da vidite svo ono bogatstvo maski.
Nema kraja informacijama, zato – oprezno. 
$#$