Prelistavam februarski National Geographic

Zaboravili ste, a? Ja nisam. Štaviše, umalo nisam odustao od pokušaja.

National Geographic Srbija, februar 2012.Ovo je teško da se objasni, ali pokušaću.

Najpre, zašto ovako kasno? Februarski National Geographic je izašao pre 24 dana. Ima li to smisla? Upravo to sam pitao danas Igora u jednoj prepisci. On mi je rekao ključnu stvar: “važi celog meseca, zar ne?”. I duže, prijatelju. I duže. Ja svoju kolekciju National Geographica smatram vrednim blagom.

A onda: baš to što National Geographic smatram blagom – nisam više pretplatnik. Posle pet punih godina. Kapitulirao sam pred poštarima koji rade šta hoće sa mojim primercima časopisa. Ne bi mi bilo pravo ni da sam dobijao te brojeve besplatno, a kamoli što sam ih plaćao. Živeo sam u iluziji da mogu da živim u koliko-toliko uređenoj zemlji i da pretplatom na časopis kupujem udobnost koja mi civilizacijski pripada. Međutim, poštu u ovoj zemlji raznose osobe čiji broj cipela je očigledno veći od njihovog koeficijenta inteligencije. Njihovi nadređeni, i to na nekoliko nivoa u lokalnoj podružnici Pošta Srbije, mrtvi ‘ladni izjavljuju da im ne mogu ništa. Time ispada da im ja mogu nešto; a pošto se plašim zatvora u slučaju da zaista nešto i preduzmem, to sam odlučio da je pametnije da od sada forsiram kioske.

To, dakako, nije izgovor za tronedeljno kašnjenje u prelistavanju aktuelnog broja.

Poenta je u tome, priznajem, što nisam pročitao aktuelni broj. Dobro, dešavalo se da na blogu prelistam broj u kome nisam pročitao sve članke; ali nije bilo da nisam pročitao baš nijedan. I nema druge: ove večeri paralelno čitam aktuelni broj i pišem ovaj prilog. Zbog toga, ovog puta će izostati uobičajeno slušanje moje omiljene radio stanice. Večeras mi je po volji tišina.

Nastavite sa čitanjem… “Prelistavam februarski National Geographic”

Slikanje snopom svetla

Tema je neiscrpna. Potrebno je nešto opreme, malo veštine i dosta mašte i – da vidiš kako sve može da se izvede.

Slikanje svetlom je fotografska tehnika koja kombinuje dugu ekspoziciju u potpunom ili delimičnom mraku sa crtanjem po vazduhu uz pomoć nekog osvetljavajućeg tela (npr. baterijska lampa, dioda ili makar displej telefona). Možda ćete se setiti, i ja sam pokušao tako nešto još prošlog juna. E, natrčao sam na zanimljivu kolekciju takvih fotki na Mreži.

Disciplina za šampionske crtače...

Pogledajte tu kolekciju. A ako imate DSLR, to verovatno znači da raspolažete i opcijom bulb, predlažem vam eksperiment u mraku. Trebaće vam daljinski okidač koji zadržava okidač pritisnut. Eksperimentišite sa malo ili nimalo svetla u pozadini, a uvek zatvorite blendu što više (barem f/16; neće smetati ni f/22). Pa u eksperiment. I ne klonite duhom; neće vam uspeti odmah, ali će uspeti dovoljno brzo.

Pravi trik: vidljiva pozadina i crtanje. Za ovako nešto, sačekajte suton i zatvorite blendu bar na f/16.

(Via)

Slučajevi (19): Susret

…Ali je usput sreo…

– * –

Susret

Pošao jednom jedan čovek na posao, ali je usput sreo drugog čoveka koji se bezbrižno uputio svojoj kući pošto je kupio veknu hleba.

Eto, to bi, uglavnom, bilo sve.

(bez datuma)

Pošao jednom jedan čovek na posao.

– * –

(Danil Harms: IV ciklus – Slučajevi)

Rođendan najlona

Na današnji dan pre 77 godina, rođen je najlon, najpoznatiji sintetički materijal dvadesetog veka. Sve su dobro smislili, osim kako da se razgradi za manje od hiljadu godina…

28. februara 1935. godine, Gerard Berchet, asistent hemičara Wallacea Carothersa u laboratoriji kompanije DuPont, uspeo je da napravi pola unce polimera sjedinjavanjem heksametilenediamina i adipinske kiseline. Carothers je rezultujuće jedinjenje nazvao “poliamid 6-6”; to je supstanca koja će nekoliko godina kasnije postati poznata kao najlon. Svojstva primerena komercijalnoj upotrebi su učinila da dođe do refinacije poliamida 6-6, a zatim i do strahovito brzog razvoja u svrhu proizvodnje.

Strukturna formula najlona

Svojstva najlona su dobro poznata; izuzetna elastičnost molekula čini taj materijal primerenim za izvlačenje u tanka vlakna ili površine, a hemijska neutralnost je zgodna osobina zarad bezbedne upotrebe u širokoj potrošnji. Zato najlon predstavlja osnovu i za neka druga polimerska jedinjenja. Svojstvo savršenog uklapanja u tzv. kompozitne materijale učinio je da najlon brzo postane popularan.

Nastavite sa čitanjem… “Rođendan najlona”

Monocikl, bicikl i trambulina

Dva ludaka demonstriraju akrobatsku veštinu u neobičnom scenskom nastupu.

Iskreno, na mahove je malo monotono – nećete propustiti previše budete li preskakali delove tu i tamo. U celini, vredno je bar malo vaše pažnje, ako ne i svih osam i po minuta.

Fotografija dana, 27. februar 2012

Zamalo reklama, boktemazo! A samo sam hteo da se poigram sa senkama…

Opet jedan od onih dana kad me uhvati dremež koji traje ceo bogovetni dan. Težak dan, šta li. Prisiljavao sam se da radim da ne bi bilo zaostataka: našao sam stotinu poslova koje je valjalo završiti. I da vidiš, uspelo mi je da se malo trgnem. Ali kad sam pogledao u sat, bilo je već ohoho sati… A ja ni da pomislim na fotku dana.

I kako to obično biva, slika je došla sasvim spontano. Sevnuo je odblesak iz jedne čaše i pao preko pinhole cvikera koje samo dobili od PoZZdravljača (čovek naručio sebi, pa nam poklonio gratis primerak). Ideja se rodila u sekundi. Malo sam se poigrao obojenim papirima i raznim usmerenim svetlima, pa sam na kraju dobio ovo:

Fotografija dana za 27. februar 2012.

Plava boja je indukovana: halogena lampa kojom sam rukovao vuče malo u plavo, pa sam samo pojačao ton. Od lampe i višestruke senke: lampu čini pet dioda. A ostalo su neke sitne obrade i podešavanja, ništa vredno pomena. Mišn akomplišd. Hot smile

Ah, da: pitate se kako rade pinhole cvikeri? Neću da vam pričam, jer mi ne biste verovali. To vam kaže neko ko više ne može da vidi ni blizu ni daleko bez dioptrije. Ili bez pinhole cvikera…