Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Primih danas mail u kome se u jednom delu pominje “čekam k’o ozeblo sunce”. Hm, kako Sunce može biti “ozeblo”? Možda se misli na ono što narod zove “zubatim Suncem”?
Ma jok. Izreka bi trebalo da glasi “čekam k’o ozebao (ili ozebli) Sunce”, u smislu da se nešto 
čeka kao što onaj ko se nahvatao hladnoće jedva čeka da ga Sunce ugreje. No, to se nekako permutovalo u… Nastavite sa čitanjem >>
(Kompozitor se, teško dišući, samo skljoka. Neočekivano ga iznose.)
– * –
I
Pisac: Ja sam pisac.
Čitalac: A po mom mišljenju, ti si govno!
(Pisac nekoliko trenutaka stoji, potresen tom novom idejom i pada mrtav. Iznose ga.)
II
Slikar: Ja sam slikar.
Radnik: A po mom mišljenju, ti si govno!
(Slikar odmah pobledi kao platno. I kao trska se zanjiše, i iznenada premine. Iznose ga.)… Nastavite sa čitanjem >>
Brzo ćete shvatiti o čemu je reč. Ali nećete baš odmah ukapirati šta je povod.
Kapa dole! Tako se prave promotivni video materijali… Nastavite sa čitanjem >>
Šta zimsko doba učini od čoveka: sve oko sebe vidim crno-belo… Pardon: monohromatski. Ne dam se: tek se zagrevam.
Fascinantno je to što predviđanje otkazivanja boje iz fotografije izaziva neku promenu u pristupu. Ne mogu to da objasnim; slikoviti opis koji mi je pao na pamet nije za ovde 
i bolje da ne pokušavam. Ali, na neki način, neke scene mi se sada vraćaju i pitam se kako bi izgledale kada bih im pristupio kao scenama bez boje, samo igrom svetla.
Dekompozicija scene, eto o čemu… Nastavite sa čitanjem >>