Day: February 5, 2012

Horoskop Diotalevi-SP: 20. Rekapitulacija

Vreme je da zaokružimo stečeno znanje i da uputimo na budući katalog horoskopa po metodi Diotalevi-SP.

I evo nas na kraju tronedeljnog puta: istražili smo horoskop po metodi Diotalevi-SP, jedini na svetu koji podrazumeva kritično razmišljanje korisnika. Uz opasku da to nije baš tako lak posao kao što se u prvi mah čini, korišćenje budućih horoskopa D-SP će vam ipak biti mnogo lakše ako budete dobro proučili njegove posebnosti, otkrivene u svim prethodnim nastavcima.

Da bismo vam olakšali preslišavanje, a i da biste imali buduću referencu, dajemo vam i jedan sažeti pregled. Ovo će vam kasnije biti dostupno i u meniju Suštine pasijansa. Podsetimo se nekih osnovnih načela u prethodnim prilozima.

Sadržaj:

  1. Objava metodologije
  2. Nadznakovi
  3. Program za utvrđivanje znaka
  4. Grupe znakova
  5. Znakovi – Lonac
  6. Znakovi – Potkovica
  7. Znakovi – Praćka
  8. Znakovi – Slanik
  9. Znakovi – Vetrenjača
  10. Znakovi – Vadičep
  11. Znakovi – Pištaljka
  12. Znakovi – Globus
  13. Znakovi – Točak
  14. Znakovi – Kišobran
  15. Znakovi – Pepeljara
  16. Znakovi – Gudalo
  17. Znakovi – Monocikl
  18. Znakovi – Stetoskop
  19. Znakovi – Antena

– * –

1. Objava metodologije

Petnaest znakova, dakako. Samo neobavešteni koriste horoskope sa dvanaest znakova.Nesrećan je onaj ko ne bude mogao da se priključi ovom, najvažnijem projektu u budućoj istoriji pankontinentalne metodologije proricanja jučerašnjeg i današnjeg dana, prošlog i sledećeg meseca, kao i i ove i sledeće godine. Predugo je trajalo i naporno bilo ovo iščekivanje da se konstelacija preduslova slije u petodimenzionalni vektor čija hiperlinearnost je daleko složenija od prethodne i ove rečenice.

Nastavite sa čitanjem… “Horoskop Diotalevi-SP: 20. Rekapitulacija”

Nastavak (?) filma “Blade Runner”

Zašto? Zašto? Zašto nam to činite? Kud se dede vaš legendarni autorski integritet, gospodine Scott? Zašto želite da upropastite svoj magnum opus?

Blade Runner (1982) - film za sva vremena, delo van klišeaŠuška se o pripremi nastavka filma Blade Runner. Kad sam prvi put to pročitao, mislim da sam se pljasnuo po čelu i glasno opsovao.

Kako se to nastavlja završena priča?

Jeste, bilo je milion raznih pitanja, pogotovo posle onog pomalo uvredljivog teksta u pozadini koji je, mimo želje autora filma, dodat u postprodukciji da bi, tobože, objasnio svaku scenu – što je vređalo inteligenciju svakog ko je iole upućen u žanr°. Koristeći uticaj koji je stekao tokom godina, reditelj Ridley Scott je osvetlao obraz da povrati prvobitnu ideju pravog, čestito spakovanog filma u postupku film noir (i pritom ne mislim na sliku, nego na atmosferu). Ono izdanje koje je objavljeno 1992. godine, ispravilo je neke nepravde, ali je film zapao u limb kada je ubrzo potom nestao sa bioskopskog tržišta, a kvalitet VHS izdanja bio ispod svake kritike. Tek je “konačna” verzija, audio-video remaster iz 2007, učinio pravdu ovom značajnom filmu. I tada smo mislili da je pravda pobedila: priča je završena i nemamo više zbog čega da se brinemo. Čak je i Ridley Scott najzad razrešio glavnu sumnju: jeste, Dekard je takođe replikant iz serije Nexus; štaviše, on je šesti iz one ekipe.

E, vraga.

Nastavite sa čitanjem… “Nastavak (?) filma “Blade Runner””

Utovar nedeljom, 5. februar

Kad pre februar! Pa mis’im, stvaaaaaarno! Lakše bre malo s tim kalendarom!…

Ako radiš k'o konj, red je i da napraviš konjastu facu.Veli Odgovara Kraljeviću Marko, kada sam mu rekao da film Until the End of the World traje tri puta po sat i po:

…Nešto sam razmišljao da ću ja gledati i čitati kad odem u penziju, ali mi se ne sviđa taj koncept. Ili je dan kratak ili treba izvršiti reviziju potrošnje vremena. To svakako radim, ali manjka vremena, brate mili. Nekad sam posao završavao za sat-dva, a sada to nije moguće.

Kažu da ima veze i sa subjektivnim doživljajem vremena. Sad nam sinapse rade sporije nego kad smo imali 25 i manje godina, pa sporije doživljavamo svet (kapiranje included). A koncept “kad odem u penziju” izgovaram samo kad se baš-baš zajebavam: odavno sam svestan da ću raditi dok ne crknem, jer moju penziju neće imati ko da zaradi.

– * –

Ne kapiram zašto su baš tehno-manijaci toliko nepismeni. Na uzorku od dvadeset postova na blogovima, fejZbuku i Ćijukalici u kojima je upotrebljen kondicional reči “biti” u drugom licu množine, na petnaest je upotrebljen oblik “bi”, koji je nepravilan za to lice. Poražavajuće.

Pogotovo mi idu na ganglije ti takozvani “uticajni blogeri”, nabijem ih na kuraž tako pametne.

Uči sada kad već nisi naučio u osnovnoj školi.Ponavljaj za mnom, o nepismeni kolega:

ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.

Ajmo još jednom:

ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.

I još jednom:

ja bih, ti bi, on|ona|ono bi;
mi bismo, vi biste, oni|one|ona bi.

Sledeći put rešavamo ćemo da rešavamo neke druge probleme.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 5. februar”

Jadni roditelji

Šta smiruje rasplakano dete? Pazi sad:

Samo ga navikavajte. Posle će vam đavo biti kriv kad počne da se druži sa reperima u gaćama.

Fotografija dana, 4. februar 2012

Prosti dokument vremenskih prilika – a šta bih drugo…

Danas sam dvaput promolio nos napolje: odmah po ustajanju, oko osam ujutru, kad sam izašao da lopatam sneg čak pre jutarnje kafe. A onda opet nešto iza ponoći, da novom dozom lopatanja, petog ili šestog u danu, olakšam posao ujutru. Bela govna padaju i dalje, pa će celog vikenda biti posla do mile volje. Obeležilo mi je celo raspoloženje tokom dana, tako da mi nije bilo do nekog foto-žurnala; možda odem da prošetam sutra, ali naglasak je i dalje na reči možda… Embarrassed smile

I tako, napravio sam dva snimka an passan i to je sve. Kroz prozorsko okno ovog puta: nisam hteo ni na čas da hladim predsoblje u kome se nalazi TA peć koja je neprekidno uključena još od četvrtka… Motiv je poznat, samo sam ovog puta odabrao prošireni kadar:

Fotografija dana za 4. februar 2011.

Malo sam se igrao ovom fotografijom u postprodukciji; u varijacijama sam hteo da vidim šta će biti ako raširim stanje na histogramu do kraja. Rezultujuća slika je bila kao scena od plastike: izgubio sam “boju” vlage u vazduhu, tu sumaglicu koja je suštinski važna za atmosferu. Vratio sam na nulte vrednosti i tek-tek pojačao tamne tonove, da vratim dubinu slici. Učinio sam to tako da ne pokvarim realno sivilo. Mišn akomplišd. Thinking smile

U Kikindi ovih dana nije tako hladno kao na drugim mestima, vrti se negde oko -10°C (i po dva-tri stepena gore-dole). Nema ni jakog vetra, što je dobra vest. Zapravo, kad padne sneg, nije tako strašno. Najgora je suvomrazica. Dobro de, otkud sneg u februaru – to je to, odradismo ga. I priroda ima mišn akomplišd. Freezing