Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Danas slušamo nešto veoma, veoma posebno. Ovo je muzička poslastica.
Numera “Soul of a Man” je prastara, iz današnjeg ugla: prvi put u je snimio Blind Willie Johnson još 1930. godine, a obradio ju je ko je god držao do poštovanja korena rhythm and blues muzike. Najjača “klasična” verzija koju znam je ona koju peva Eric Burdon, na albumu iz 2006. godine koji je baš tako i nazvao.
No, ovo je veoma posebno zbog dvojice koji su na sceni. Prvo da poslušamo.
Znate li ko je Pippa? Ne Pippa Middleton, prva prinčevska svastika, nego Pippa iz Kanade, lujka sa Deep Rogue Ram. Uglavnom, počelo je ovako:
A završilo se, uh, ako se uopšte završilo, ovako:
Desilo se više nego jednom: nakon što bih fotografisao neki zanimljiv grafit, on bi bio prekrečen – ili bi čak zid na kome se nalazi bio srušen. S jedne strane zadovoljan što sam makar napravio foto-belešku tih svakidašnjih urbanih elemenata, bivao sam i nezadovoljan što ih više nema. Pošto nisam sujeveran, to ne mogu da nađem vezu između moje akcije slikanja i nestanka grafita, pa ću ovog puta da ispitam stvar empirijski: slikao sam grafit u Blandašu (velikom parku u Kikindi) i pratiću njegovo stanje sledeće dve-tri godine.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (192): 9. oktobar 2012.”