Već se večerima patim sa popriličnim zaostatkom u obradi fotografija, pa dok radim, nalazim zanimljive načine obrade i štekujem fotke za projekat “jedna na dan”. Već kad sam mislio da neću naći ništa zanimljivo i da ću morati silom da nalazim ideje, zadesi se jedna fotka za koju sam sumnjao da ću išta uspeti u obradi. E, pa uspeo sam. 
Prva pouka ove fotografije glasi: nemoj da brišeš ekspozicije dok si na terenu (osim kad je eksplicitno jasno da je reč o nekom škartu). Druga pouka: moguće je simulirati drugo doba dana, pa čak i godišnje doba, ukoliko se pažljivo rukuje parametrima. I najzad, tamna fotka ne mora nužno da bude škart, pa makar samo kompozicijski… Tri pouke su dosta za dan.
Presuda: mišn akomplišd uz svest o načinjenim greškama. 
Obrada HDR izvora je bila laka, nego sam pri izboru srednje fotke kao centralne dobio nekakve artefakte koje ne bih ni brzo ni lako razrešio da sam sve radio pešice. A onda, shvatim da to nije toliko ni bitno. Idemo dalje… 
Leba ti, onaj oblak skroz desno (paraleln sa krovom) što izgleda kao da sam ja radio clone, to je stvarno tako bilo ili …?
Da ne poveruješ, ali stvarno je bilo tako, osim što postoji mali halo oko krova koji je posledica odveć rigidnog kontrasta koji sam podigao još u toku spajanja HDR fotke.
Na slici postoji klonirani deo, ali nije tu – nego je levo od onog zvonika u trećem planu; mislim čak da to može da se primeti na fotki od 2400 px. Boje su, dakako, u namernoj distorziji, ali oblike nisam menjao.
Obratio sam pažnju na taj deo tokom obrade i palo mi je na pamet da izlgeda kao nevešta mazarija. No, pokušaj da uklonim taj efekat bi trajao dugo i verovano bi se završio kao prava mazarija; obuzdao sam se na vreme i odmahnuo rukom.