Traktat o odrazu

Može li se preći petsto godina muzičke istorije za pet minuta? Sad ćeš da vidiš!

Moje dugogodišnje drugovanje za Zoćom ima muziku kao lajtmotiv. Njegovo neverovano studiozno poznavanje muzičkih fahova koje najviše volim i pomoć koju mi je pružio učinili su da pre desetak godina najzad uspešno sistematizujem progresivni rock Ostrva. Bilo je to izvedeno na način koji bi bio nemoguć bez tog upliva. Valjda mu je bilo najteže da porazbija sve predrasude, kojih sam bio pun, i pozatvara sve ćorsokake u koje sam upao tokom samostalnog istraživanja, a bilo ih je mnogo. Nikad neću zaboraviti jedno subotnje popodne septembra 1994. godine kad je Zoća stavio jednu gramofonsku ploču na svoj Thorens i rekao: “Slušaj ovo. To si tražio, a da i ne znaš da jesi.” I ovo se razgleglo pod miholjskim suncem Kragujevca

Za slučaj da ste ostali zbunjeni: da, dobro ste čuli. Ovo je fuga.

Grupa Gentle Giant je jedna od onih u čiji muzički rad je ugrađeno neverovatno znanje. Potekli iz muzičke akademske zajednice, članovi tog benda u svom radu nisu prezali od eksperimentalnih formi zbog kojih bi se neuki prosečni ljubitelj štogod naprednije muzike češao i gde ga ne svrbi. E, zbog toga je grupa zauvek ostala na granici komercijalnog uspeha, a sledbeništvo nikad nije bilo vrlo veliko. Ali zato je bilo verno.

Jedanaest studijskih albuma za deset godina rada: to nije malo. Ponovno okupljanje ne računam, jer je autorski rad tog razdoblja irelevantan. Preporuku za neko dalje istraživanje je teško dati i ja nisam načisto da li bih vam radije pustio matični album ove pesme, Free Hand (1975), ili bi to bio jedan od ranijih radova – Octopus (1972) ili čak Acquiring the Taste (1971). Zoća će znati bolje nego ja, pa ga pozivam da prokomentariše ako bude video ovaj prilog.