Nutricionistička.
Bio je to jedan od onih dana kad je inspiracija ravna nuli, a poprilično sam umoran – što zbog vremena, što zbog monotonog posla koji moram da završim do sutra (ko je rekao da čekam do poslednjeg časa? čekam, pa šta!). I onda, kad shvatim da nemam fotku za redovni projekat “jedna na dan”, uhvati me panika. No, postoji rešenje: krećem u lov po najneposrednijoj okolini.
Odgovor je došao onog časa kad se oglasio moj stomak. Odmah sam znao šta ću.
Elem, kad me uhvate večernji pudravci za hranom, već nekoliko večeri to rešavam tako što napravim smesu badema, kikirikija, suvog grožđa i suvih brusnica. Ukupna količina je tolika da bi verovatno mogla da mi stane u šaku, što je sasvim dovoljno; ovo na slici je cela doza. I gle vraga, pomaže mi: glad me prođe (ipak je to teška hrana), a pride je i vrlo ukusno. No, sad ide onaj teži deo.
Presuda: mišn akomplišd, ali tek posle mnogo premišljanja. 
Fotka je tehnički u redu, mada je to moglo i bolje da se izvede. Radio sam iz ruke, pa sam morao da upotrebim blic, što je dovelo zamalo do pregorevanja detalja. Blic je izazvao da tekstura badema bude štogod ispeglana, pa sam morao da dodajem jasnoću i kontrast. Onda je to izazvalo pojavu pojačanog šuma, a peglanje šuma je opet odvelo teksturu k vragu. Primetićete artefakte na većoj fotografiji: to je kvaka 22 koja se često dešava na fotografijama tokom obrade ukoliko sam čin fotografisanja nije izveden pažljivo i promišljeno.
Strogo uzev, prolazna ocena je možda i pogrešna. Međutim, prelomilo je to što sam, sasvim nehotice, nešto naučio usput, a krajnja poenta ovog projekta nije pokazivanje, nego napredovanje; empirijske pouke su nužni i korisni deo procesa. Meni i vama u nauk.
Тежи део, је, претпостављам, био “немој да поједеш модела док не снимиш како ваља”?
Eh, pa to je bio jedini težak deo priče 🙂