Užina u sitne sate.
Gledam u te jabuke već nekoliko večeri i najzad nisam više mogao da odolim… Mislim, da ih slikam. A jedem ih svake večeri.
A obradu sam odavno zamislio. Baš takvu: jak kontrast u monohromatskom području, jako i prenaglašeno zrno i boja koja “curi” iz obe jabuke. Bio je to eksperiment, a ishod je, uh… Nisam mogao sve da predvidim.
Presuda: mišn akomplišd kroz ušicu od igle. 
Sad kad sam uradio šta sam zamislio, žao mi je – fotka bez boje je sasvim pristojna. No, da nisam odradio baš ovako, svrbelo bi me dok ne uradim. Pa pomislih: bolje da uradim što pre. Tako i bi.
Daj, pojačaj malo, ništa se ne čuje ova muzika.
Ma ne pitaj. Objašnjenje sledi u sledećem prilogu.