Dođe tako neko radno vreme vanredno povećanog stresa, pa mi treba nešto za smirenje. Tablete ne rabim – kakva vremena dolaze pre će biti da (mi) za glavu treba šlem – neg’ se lečim muzikom.
Za nemački tandem Blank&Jones sam prvi put čuo pre neki mesec, kad sam u potrazi za laganom muzikom natrčao na silne kompilacije izvesnog brazilskog DJ-a koji se odaziva na ime Paulo Arruda. Neke stvari je fino upakovao, neke nije, al’ dobro; sve je to stvar ukusa.
Ovde vam nudim produženu verziju pesme Chilled Cream čiji sam original(?) “ulovio” u šestoj kompilaciji pomenutog DJ-a. Možda se u njoj, ili nekoj drugoj, nađe nešto i za vas da vam zameni šlemtabletu.
Au bokte, nikad kraj dočekati. Ovo kao da je komponovao Glugenije Svemogući…
Ne volim new age muziku. Asocira me na predaju. Ako do sutra pronađeš nešto za razdrmavanje, oprostiČu ti ovaj ispad. 😀
Главни разлог зашто не варим Пола Сметеног ((с)Метенија) је једна ствар која јако личи на ову, а зиповала се на 1%. Све као личи на увод у нешто што треба да почне, а не почиње никако. Највећи грех му је што га је двестадваојка (“202-ојка”, како рече неко на Сезаму) пуштала десетак пута дневно, кад год нису били сигурни да ли ће наредна ствар да попуни време до вести или неће. Ово су могли да пресеку било где, са истим резултатом.
Је ли то та набијентална музика? Нијесам одавле, па да питам.
Pazi, za baš one slučajeve kak’e sam opis’o u prvoj rečenici, ova je idealna. Ne traži razmišljanje (o njoj) i ne odvodi razmišljanje (ako radim nešto korisno; omakne se i meni).
A do sutra možda i nađem nešto za razmrdavanje, a možda i ne. 😉
Lepa pesma ali nekako predugačka. Ustvari, samo ima mlogo tonova inače nije loša. Evo, da kažem da dobro ide uz pranje sudova, provereno.