Istrčao na ulicu k’o oparen.
U neka doba pogledam kroz prozor i vidim kako se razvio neverovatan zlatni sat. No, moj prozor gleda ka severoistoku, pa nisam video zalazak sunca, ali sam pretpostavio da je boja nesvakidašnja. Zavirim i imam šta da vidim… Postoji fotka i sa tog zavirivanja, ali ugledao sam neku drugu priliku… Istrčao sam na ulicu i uslikao ovo:
Pa kako da odolim?
Presuda: mišn akomplišd jer ne vidim drugo rešenje. 
Znam da je kič, znam da je dosadno, znam i to da ništa nisam naučio niti sam šta novo rekao. Sležem ramenima jer ne mogu da odolim takvom nebu.