Zašto se smejete? Imate li valjan i opravdan razlog? Ako imate razlog, sumnjivi ste. Verujte samo budalama koje se smeju bez razloga.
Ako vam je dobro, ne brinite: proći će vas. Tako je govorio Duško Radović, a mi smo se smejali. Smejali smo se upozorenjima mudrog čoveka da dolaze loše godine. A koliko je loša pamet nas koji hodamo zemljom, govori i to da smo odavno usvojili krilaticu “ne može gore”. Može, može.
Pazi ovako: u proleće 2011, deci iz jedne beogradske škole dođu u posetu deca sa Kosova. Raspodelili ih po porodicama, da se deca bolje upoznaju i druže neko vreme. Družili se i na časovima u školi. Udari prekrasan majski dan i nastavnik istorije, uz blagoslov direktora škole, odvede decu na obližnji Kalemegdan da im održi čas na otvorenom. Dok im je objašnjavao istoriju kule despota Stefana Lazarevića, vladara po kome i škola nosi ime, pojavi se turistička inspekcija, legitimiše nastavnika i podnese prekršajnu prijavu zbog bavljenja poslom turističkog vodiča bez licence. Džaba objašnjenja i džaba očigledna slika. U jesen 2011, jedva četiri meseca kasnije, stigao je poziv od sudije za prekršaje…
Pravda je nedostižna, ali je zato sud spor i temeljan. Pre par nedelja, jedva 18 meseci posle tog događaja, nastavnik Goran Pavlović je dobio rešenje suda po kome se zaključuje da je kriv po prijavi.
Mene sad retroaktivno zabrinjava sva ta situacija. Pre dva meseca sam šetao sa prijateljem Kalemegdanom, beše mi to prvi obilazak beogradske tvrđave posle trideset i kusur godina. I sad, šta bi bilo da je neko čuo Nešu kako mi objašnjava neka mesta?… Vodite računa kad hodate Kalemegdanom, najbolje je da ćutite ukoliko ste u društvu.
Ako vam je dobro, ne brinite: proći će vas.
(via Mondo)
Tako bih tresn’o jedan. Ili dva.
I to da vidim one krugove kako lagano kuvaju uz zid čaše.
Pogledajte sliku nedelje. Prevelika je da je turam ovde. To je infografik posvećen eksploziji mobilne fotografije, glavnog izvora digitalnog đubreta današnjice.
Fotografija je postala paradigma konzumerskog ponašanja. Možemo li išta učiniti da se vratimo ideji?
Imate li, uopšte, ikakvu svoju ideju na raspolaganju?
Uhvate divljaci Lalu u džungli i reše da ga ubace u kazan i skuvaju. Pre nego što su ga ubacili, upitaju ga ima li poslednju želju.
– Nemam ja nikakvih želja, samo me nešto zdravo zanima.
– Šta?
– Imate li vi odena DS, SPS i SNS?
– Nemamo.
– Imate li LDP, DSS, NS i SRS?
– Nemamo.
– Imate li RTS, Pink, Grand produkciju?
– Nemamo.
– Pa od čega ste onda podivljali, jeb’o vas otac!
Čuvajte se nepažnje pri gradnji heš-tagova na Ćijukalici. Izdavač čudo-pevačice i medijske pepeljuga-zvezde Susan Boyle podstakao je pratioce da objave žurku povodom albuma “Standing Ovation”. No, kada se fraza “Susan Album Party” sastavi u heš-tag koji, logično, glasi #susanalbumparty, onda se to, logično, uglavnom protumači kao “Sus Anal Bum Party“.
Šteta je načinjena i kasno je za bilo kakvu popravku.
Karikatura nedelje.
Juri policajac Cigu. Pošto ne može da ga stigne, poviče za njim:
– Stani malo, Cigo, samo nešto da ti kažem!
Ciga nastavi da beži i kaže:
– Ma nemoj ništa da mi kažeš! Ne moramo ni mi Cigani sve da znamo!
Moram da vam pokažem jednu fotku koja je škart, ali i kao takva ima priču.
Lik u vazduhu je Andy J Forest, bluzer iz Nju Orleansa, ludak sa teatralnim i veštim nastupom; snimljeno na XI Jazz & Blues festivalu u Kikindi 24. novembra 2012. U jednom času, bilo je jasno da se na stolicu popeo sa namerom da napravi nekakvu paradu u vazduhu, pa sam ga sačekao kroz tražilo aparata…
Eto, nije mi se dalo da ova neponovljiva fotka bude oštra. Šta ćeš, škart u ovakvim uslovima slikanja prevazilazi 50%, pogotovo kad žuriš a uhvatiš nešto. Ali, baš ova nije morala. Grrrrr!
No, koliko sam škarta napravio u poslednje vreme, a među njima gomilu zanimljivih fotki, sve se mislim da napravim rubriku “najzanimljiviji foto-škartovi nedelje”…
Ima i suprotnih mišljenja. Ivačković mi veli: “Pravo da ti kažem, ja mislim da je ova fotka toliko dobra da, i ovakva kakva je, ima smisla.” Ajd’ sad, čovek je pristojan, ali možda bi trebalo da mu verujem, u rock novinarstvu je dublje od bilo koje druge osobe koju lično poznajem. Šta vi mislite?
Toliko je iskušenja oko mene, a ono najveće se tiče tesnog-tesnog-tesnog vremena kojim raspolažem. Kako odabrati prioritete i čega se odreći da bi napravilo mesta za nešto drugo to je pitanje koje u mom slučaju više nije samo retoričko. Budem li odugovlačio, samo ću napraviti još gore. Problem su ta prokleta interesovanja, kojih imam više nego što mogu da izdržim.
S druge strane, čudo jedno kako su ljudi zabezeknuti kad saznaju nešto o drugima što se ne uklapa u njihov mentalni koncept. Ispričaću vam nešto o tome ovih dana, iz svežeg ličnog iskustva.
Aj’ pa prijatan nedeljni ručak vam želim. Slobodno pustite neku muziku dok jedete, nema ničeg lošeg u tome; niste na daći, daleko bilo.