Ne mogu protiv onog kako ja to vidim i osećam.
Izvinite, prijatelji. Pokušali ste da me prevaspitate, pa vam nije uspelo. Ja vidim kako vidim i radim kako me nagon vuče. Slikam umesto da fotografišem, pa ako je to loše, onda je jasno kuda to vodi. Ali ja drugačije ne mogu.
Fotografija je slikana dan pre, pripada istoj sesiji kao ona fotka Kafkine kuće na mom radnom stolu. Ovu sam provukao kroz neke filtere i mazarije, liniju svetla sam pretvorio u potez četkicom i to je bilo ono što sam hteo da dobijem, bar kad je reč o atmosferi.
Presuda: mišn akomplišd, najzad i sa olakšanjem. 
Nemojte me više terati u kalupe, molim vas.
Какви калупи, какви бакрачи? Ова је баш легла, а и обрада је тек да се примети да је нешто рађено, али не баш и шта, и не делује да је нешто баш обрађивано.
Ово је као Лала, кад није ни пијан ни трезан него баш таман.