Na prvi pogled zanimljivo, banalno govoreći. A zapravo poezija pokreta.
Komentar uz ovaj video je glasio da taj čiča često pušta zmajeve u tom parku u Vankuveru. To je Ray Bethell, nekad višestruki svetski šampion u puštanju zmajeva. Navodno, on je sasvim gluv, ali očigledno ume da razgovara sa vetrom. Mnogobrojni posmatrači drže ruke u vazduhu dok mu tapšu, jer žele da on vidi koliko su oduševljeni.
A duet cveća iz opere “Lakme” je čist bonus…
Kad sam bio veoma mali, bilo je starijih u komšiluku koji su pravili zmajeve i puštali ih u predvečernje letnje sate u vazduh; izvirio bi ceo komšiluk. Niko nije hteo da mi pomogne da napravim zmaja koji će da leti, a moji detinji pokušaji nisu bili uspešni i patio sam zbog toga. Dok sam došao u godine kad bih verovatno umeo da napravim zmaja, ponela su me neka druga interesovanja… Obećao sam sebi da ću kad-tad pustiti zmaja, i to, bude li moguće, biće to zmaj kojeg ću napraviti svojom rukom. Možda sa unučetom, jednog dana?… 