Kog đavola ja tražim još uvek na fejZbuku, pitam se. Navika, mazohizam, perverzija, mora biti neko od takvih objašnjenja.
Sećam se vremena kad je zla krv postala dominantni jezik obraćanja na starom BBS-u SezamPro. Posle dosta godina “sezamovanja”, gde su se formirali neki krugovi ljudi sa kojima mi je bilo dobro da budem, bio sam jedan od inicijatora da se zatvorene grupe premeste u neke mailing liste, nezavisno od Sezama, i da se povučemo odande, jer tamo je zavladao duh smrdljive baruštine, što je samo delom bila posledica činjenice da je dolazak brzog Interneta odneo danak. Bitni su ljudi, a ne mesta, beše pouka te tihe smrti nekad avangardnog stecišta.
Međutim, sa fejZbukom je drugo. Tamo je mesto uzelo primat nad ljudima, a devalvacija socijalnih normi je tolika da čak i ljude koje nikad niste sreli nazivate prijateljima samo zato što ste razmenili affiliate veze.
Juče sam doveo sebe na ivicu pomisli da sam postao osobito glup zato što trošim po pola sata svog prosečnog dana na fejZbuku. Ne znam da li je reč o nekoj epidemiji ili je nešto drugo posredi. Tek, zatičem kulminaciju pakosti, mržnje i praznoglavosti. I čini se kao da ne postoji tema u vezi sa kojom se ne bi mogao naći neko koje spreman da ispali neki cinični komentar.
Kakvo rasipanje energije, braćo draga… Živo me zanima bave li se ti ljudi ama bilo čime što bi moglo da im uposli tu energiju, da razmišljanje usmere na kreaciju umesto na pljuvačinu, da ciljaju neki rezultat vredan pohvale ili makar pažnje, a ne toga što više i ne znam kako da nazovem, a što ostaje za takvim ponašanjem. Kako god da se zove, znam samo to da je na štetu svima.
Valjalo bi mi da preispitam korisnost vremena koje provodim na fejZbuku. Tih pola sata na dan je previše.
Jednočinka sa epilogom ide otprilike ovako.
– Dobar dan! Došli smo da vam zaplenimo stvari jer ne plaćate tv pretplatu.
– Vidi, sine, kad na vašem javnom servisu bude tri sata pornića, pet sati sporta koji nije tenis, kad Sinišu i Sinišu pošaljete na Goli otok, kad pet godina prođe bez ijedne reprize serije, kad ukinete reklame i Acu Stojanovića, možda i razmislim da platim. Stoga, beži mi s očiju da sad ne pustim taštu na tebe, ionako nije pila lekove danas, ima da te udavi meračem za pritisak.
Epilog: pred samo zaključenje ovog izdanja utovara nedeljom, stigla je vest da javni servis snima jedanaestu reprizu serije “Bolji život” (vaše pravo da znate sve… napamet).
Za popodnevno čitanje: Dvospolni odgoj.
Teta je cijuknila: „Opa! Opa, dragi gledaoci, izgleda da imamo turbo eskluzivu…“ Onda je ona turnila nikrofon prema meni i pitala je: „A jel mogu znat zašto san se to zajebala?“ Ja sam rekao: „Tribaš nać za partnera nekoga ko ima bogate roditelje! Tako da ti partner ima ajfon ili još bolje nintendo komplet! A kad poraste da ima stan ili još bolje kuću! Takođe da mu roditelji kupe audija ili još bolje bendžu! A jel ti partner ima vaginu ili penis, to je manje važno!“
Zabava zagarantovana.
Novi pas se upravo doselio u komšiluk…
Mondo javlja da su vanzemaljci svratili na salaš u Kikindi.
Kao prvo, salaši ne postoje u gradovima, varošima i sličnim naseljima, nego se podižu u atarima. Dakle, salaš je nadomak Kikinde, a ne u Kikindi.
Kao drugo, jedina tvrdnja da su to bili vanzemaljci potiče od sina bračnog para koji je video nekakvu narandžasti svetlost nadomak voćnjaka udaljenog sto metara, koji je našao zgodnu priliku da zajebava svoje roditelje, i novinara koji je našao zgodnu priliku da napravi senzacionalističku vest.
Kao treće, što bi rekli Crnogorci kad su ono NATO bombarderi nehotice izbacili par projektila na njihovu teritoriju u leto 1999: nijesmo više šugavi. Kad se za Kikindu više ne interesuje niko iz vlasti (uključujući lokalnu vlast), ajd’ bar vanzemaljce da izmislimo.
Izjava nedelje dolazi od čoveka kojeg sam već puno puta citirao na Suštini pasijansa. Nisam kriv zbog toga: kriv je on zato što me provocira svojim izjavama koje bole.
Ne možete kontrolisati svoje stanovništvo silom, ali mu možete odvratiti pažnju zadovoljavanjem potreba.
Noam Chomsky
Drugim rečima, jednom kad upadneš u čeljusti ajkule konzumerizma, ostaješ joj između zuba kako bi mogla da nastavi da te grize.
A to je strašnije nego da te pojede.
Pronađi mačku… Dobro, leoparda.
Što manje pričaš, to te više slušaju.
Pita učiteljica malog Piroćanca:
– Ako ti imaš pet jabuka, pa te ja zamolim da mi daš dve, koliko će ti jabuka ostati?
– Pet.
Karikatura nedelje:
Ko razume, shvatiće… 
Može biti da grešim u nečemu, ali odavno mi se nije desilo da toliko uživam u hladnoći kao što to beše u subotu uveče. Šetao sam trgom, fotografisao noćne scene i smrz’o se k’o….. I osećao sam se tako živo kako nisam odavno. A kad sam došao kući, zamirisalo neko pecivo koje je Jasna spremila, a ja gladan k’o vuk…
Pa sve nešto mislim da vam predložim: prošetajte bar petnaestak minuta napolju, odeveni tek toliko da se ne smrznete. Kapu na glavu, ali ostavite rukavice kod kuće. Svakako turite šal oko vrata, ali zimski pulover umesto jakne. Pa da vidite kako će vam onda prijati ručak, pogotovo domaća supa. Mmmmm….
Prijatan ručak vam želim!
Ja bih se samo na momenat uključio. Moliću lepo, da me upoznate sa dolaskom vanzemaljaca u naš atar. Oni da dođu a ja da ne znam!
Sad’ kad sam već tu, prodajem bicikl marke Moral, otpornim na spoljne uticaje, sa debelim okvirom, po vrlo jeftinoj ceni. Šifra: ISPLATI SE!
Vanzemaljci u ataru, a da Marinko ne zna – to je zaista neobično. A baš bi bio fazon da osiguraš i njih: valjda si do sada osigurao sve vrste vozila osim letećih tanjira 😀
Sjajan utovar, kao i uvek. Pretpostavljam da Vam treba bar pola sata da ga uredite, pa evo i predloga da ih menjate sa fejzbukovih pola sata, tj. da fejzbukovih sata pretočite u dnevni utovar? Ili da menjate za twit?
Neću tražiti češći, obećajem!
Zahvaljujem se na pohvali. Za utovar nedeljom treba malo više od pola sata: ja taj sadržaj prikupljam i uređujem povremeno, kao draft, tokom celih nedelju dana. Evo, materijal za nedelju, 27. januar je već počeo da se utovara 😉 Prosto, to je surogat nekadašnjih mnogobrojnih priloga koje sam kačio u ritmu 3-5 komada na dan (ne računajući redovne rubrike).
To je ujedno i odgovor na predlog da pređem na dnevne utovare. Male su šanse da bih mogao da prikupim dovoljno čestitog materijala za tako nešto, jer ja se bavim i drugim stvarima osim blogovanja.
A od Ćijukalice sam odavno odustao. Nemam mnogo poverenja da gerila-informisanje od 140 znakova ima previše smisla.